Ovi regioni, koji su nekada bili deo Austrougarske monarhije, postigli su značajan nivo ekonomske integracije, ali su sa psihološke tačke gledišta odvojeni od ostatka Evrope. Migrantska kriza 2015-2016. godine je samo zaoštrila odnose između istoka i zapada Evropske unije, čemu je dodatno doprinela i razlika u životnim standardima.
U Budimpešti, Varšavi i u manjoj meri u Pragu, glasači biraju neoliberalne demokrate, a Austrija koristi priliku da pojača svoj uticaj. Inače, 24. oktobra je stigla vest da će Slobodarska stranka ući u austrijsku vladu, gde će, prema preliminarnim podacima, dobiti najmanje 40 odsto resora.
Zajedno protiv migranata
Zaokret Beča ka konzervativnoj politici, usmerenoj protiv dolaska migranata, mogao bi da utiče na odnos snaga u Istočnoj Evropi.
„Za Mađarsku je to veoma dobra vest. To će ojačati naše pozicije u odnosima sa Briselom. Prethodni austrijski kancelar Kern je kritikovao mađarskog premijera Orbana zbog njegovog odnosa prema migrantima, ali sada se situacija potpuno promenila. Novi kancelar Austrije Sebastijan Kurc ’takmiči se‘ sa Orbanom, dokazujući da je on prvi doneo odluku o zatvaranju granica“, kaže za Sputnjik politikolog iz Budimpešte Gabor Štir.
Analitičar smatra da bi Austrija mogla da se prijavi za članstvo u Višegradskoj grupi.
„Zasad to još nije izvesno, ali zahvaljujući razvijenoj ekonomiji, Austrija bi mogla da postane lider ovog saveza. Mada, pitanje je kako bi u ovom slučaju reagovala Poljska, koja takođe teži da postane lider Višegradske grupe“.
U prilog učlanjenju Beča u Višegradsku grupu govori i činjenica da austrijske kreditne institucije, inače skoro nepoznate u SAD, Francuskoj i Nemačkoj, imaju stotine filijala u Istočnoj Evropi, ali i na prostoru bivšeg SSSR-a.
„Investicije Beča na prostoru bivše imperije su veoma značajne, a u nekim slučajevima višestruko premašuju investicije iz drugih zemalja“, kaže za Sputnjik Gerhard Mangot, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Inzbruku.
Stručnjaci ističu da od 2006. godine robna razmena Austrije i zemalja Višegradske grupe stalno raste, dok razmena sa zapadnim delom Evropske unije pada.
Bauk imperije i traume nacionalnog sećanja
Bauk imperije je prvi put postao vidljiv 1989. godine, kada je sin poslednjeg imperatora Austrougarske Oto fon Habzburg svečano dočekan u Budimpešti. Nadvojvodi su nudili da učestvuje na predsedničkim izborima, ali Habzburg je odbio: osim takozvanih „centripetalnih sila“, u Mađarskoj je postajao sve popularniji lokalni nacionalizam.
„Pre 15 godina situacija u Istočnoj Evropi bila je potpuno drugačija. Na primer, odnosi između Slovačke i Mađarske su bili nategnuti, neki su čak smatrali da su naši odnosi jedni od najgorih u Evropi. Sada se situacija promenila, a mađarska manjina, koja živi u Slovačkoj, potpuno je integrisana u politički život“, kaže za Sputnjik bivši premijer Slovačke Jan Čarnogurski.
Mada, prema njegovim rečima, potrebno je još vremena da bi etničke tenzije iz prethodnih doba konačno postale stvar daleke prošlosti. Bez toga je rehabilitacija Austrougarske u masovnoj svesti nemoguća.
„Danas nismo baš nostalgični kada je reč o Imperiji, jer je za mnoge to bio period etničkog ugnjetavanja. Što se tiče Slovaka, postali smo objekt prisilne mađarizacije. S druge strane, došla su druga vremena. Slovačka, Češka, Mađarska i Austrija su sada relativno male zemlje koje imaju približno isti broj stanovnika. Ljudi su navikli da sve rade zajedno, a Austrija je najveći ulagač u našu ekonomiju. Imamo i dobru političku saradnju“, rezonuje Čarnogurski.
Prema rečima Gabora Štira, eventualno pristupanje Austrije Višegradskoj grupi će imati kako pozitivne tako i negativne posledice.
„S jedne strane, to će ojačati mogućnosti lobista iz Istočne Evrope, ali će sa druge intenzivirati borbu za liderske pozicije unutar same grupe“, zaključuje on.
