Ono što su ljudi obožavali da gledaju u futurističkim filmovima, danas je stvarnost. Čovek može da čini mnogo toga sedeći ili čak ležeći, a da ne govorimo da može biti i van kuće, pa ipak regulisati temperaturu u stanu, otvoriti ili zatvoriti garažu ili uključiti mašinu za kafu.
Danas ono što je nekad delovalo nemoguće postaje realnost. U današnjem svetu tehnologija poznata kao internet stvari omogućava da se različiti objekti uključe ili isključe putem interneta. Najčešće uređaji kompanija Epl Tv i Kromkast koriste ovu mogućnost. Pa tako, putem telefona, tableta ili kompjutera moguće je uraditi gotovo sve što vam padne na pamet.
Kompanija „Amazon“ razradila je aplikaciju „Aleksa“, koja reaguje na glasovne komande putem kojih mogu na primer da se uključe filmovi, saopšte informacije o gužvama u saobraćaju, temperatura u prostoriji. Osim toga, ova aplikacija može naglas da čita audio-knjige.
„Uz pomoć nove tehnologije, koja omogućava da se objedini nekoliko uređaja, a koji ranije nisu bili povezani sa internetom, sada se mogu kontrolisati i meriti podaci“, rekao je za Sputnjik Felipe Duran, direktor marketinga kolumbijske kompanije „Solutek“.
Spektar primene ovog tipa tehnologija je veoma širok, jer on omogućava da se poveća produktivnost u raznim branšama. U poljoprivredi se ove tehnologije koriste kako bi se saznalo koliko brzo će porasti određene kulture, nivo osvetljenja koji biljke dobijaju ili količina vode koja je neophodna za njihov rast i razvoj. Stočarstvo takođe koristi prednosti novih tehnologija kako bi predvideli količinu mleka koje će proizvesti životinje ili izmerili reproduktivne cikluse.
U energetskoj industriji internet stvari se koristi za kontrolu naftnih izvorišta, mašina i motora. Troškovi su praktično minimalni ili ih uopšte nema. U kući se ove tehnologije mogu koristiti za kontrolu ulaznih vrata, uključivanja i isključivanja svetla, kontrolu temperature i stanja biljaka, jačine muzike. U kuhinji se na ovaj način može kontrolisati upotreba hrane.
Internet stvari se takođe može koristiti za brigu o ljudima:
„Nega starih ljudi uz pomoć senzora koji su postavljeni u raznim delovima kuće omogućava da se kontroliše da li je osoba na vreme uzela lekove, mesto gde se osoba nalazi, da li je možda pala i da li joj je potrebna pomoć“, govori za Sputnjik Braulio Rios, inženjer urugvajske kompanije „Triolabs“.
Kada nema interneta, ovi gedžeti i senzori mogu da sačuvaju informacije do momenta ponovnog pojavljivanja signala.
„Ne mora obavezno biti Vaj-faj signal, moguće je priključivanje i putem blutut. Na primer, postoji nova tehnologija Meš, koja i jeste predviđena za primenu interneta stvari u kući“, dodaje Rios.
Jedan od ozbiljnih problema ovih tehnologija je način kako jedinstveno priključiti sve gedžete.
„Može se desiti da jedan proizvođač zavlada tržištem i da ne dozvoli drugima da izađu i da budu prisutni ukoliko ne bude bio pronađen jedinstveni jezik uz pomoć kojeg bi ovi uređaji mogli međusobno da funkcionišu jedan sa drugim“, objašnjava Fernando Suzak, inženjer u urugvajskoj kompaniji „Triolabs“.
„Još jedan problem je i bezbednost, odnosno to kako su svi ovi gedžeti među sobom povezani i to čini ovaj lanac veoma ranjivim“, zaključuje Suzak.
