Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju jednom godišnje se sastaju kako bi raspravljali o aktuelnim temama iz njihova naučnog područja, a ove godine sastanak je održan u bavarskom gradu Lindauu, na Bodenskom jezeru. Ekonomski nobelovci ne veruju baš izjavama Dženet Jelen, šefice američkog Sistema federalnih rezervi (tj. Narodne banke) koja je krajem jula izjavila da „za naših života više neće biti finansijske krize“.
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2016. godine Bengt Holmstrom smatra da Jelen greši.
„Ne bih se kladio da neće biti krize. Kad god smo uvereni da više neće biti krize banaka, rizik se zapravo povećava.“
Njegov kolega Edvard Preskot, ekonomski nobelovac iz 2004. godine, ima još mračnije predviđanje.
„Sa velikom sigurnošću možemo da očekujemo novu finansijsku krizu u ne tako dalekoj budućnosti“.
Štaviše, ekonomske nobelovce brine što je moguća svetska finansijska kriza političarima nevažna tema. Nju su u zapećak gurnuli terorizam, potencijalni nuklearni sukob SAD-a i Severne Koreje i stalni ispadi novog američkog predsednika Donalda Trampa, pa se ne posvećuje dovoljno pažnje nestabilnosti finansijskih sistema i ekonomskim problemima.
Ako Trampova administracija sprovede najavljenu deregulaciju „Volstrita“…
Nobelov laureat iz 2007. godine Erik Maskin predviđa da bi Trampova ekonomska politika, u kojoj se najavljuje velike deregulacija Volstrita, mogla da ubrza dolazak nove globalne finansijske krize.
„Ako sadašnja američka administracija odluči da olabavi postojeća pravila, kriza je sve verovatnija“, smatra Maskin.
Ekonomski nobelovac iz 2000. Danijel Makfaden nudi još strašnije predviđanje.
„Finansijske krize kreću se kao električna energija kroz jednu veliku mrežu. Kao i kad je reč o struji, neizbežni su kratki spojevi. Mi danas nemamo odgovarajuće instrumente da bismo te nestabilnosti nadgledali, regulisali i njima upravljali. Zbog toga je nova finansijska kriza jednostavno neizbežna.“
Roboti ljudima uzimaju radna mesta
Makfaden nema vere ni u ekonomsku stabilnost evrozone, a time ni cele Evropske unije.
„Evro može da napreduje samo ako EU u fiskalnoj politici evrozone uspostavi zdravije odnose i počne odlučno da se bori protiv privredne stagnacije u članicama u kojima vlada slaba produktivnost.“
U prevodu to glasi: privredna moć Nemačke zapravo je jedan od destabilizirajućih faktora evrozone.
Nobelovac Preskot dodaje da je „vrlo pesimističan u vezi sa evrom“ i da je „pravo pitanje koliko će štete evro naneti članicama evrozone pre potpunog kolapsa“. Ključni problem za Preskota je taj što su članice EU izgubile suverenitet odlučivanja u ekonomskoj politici i upozorava na to da se članicama mora dati mogućnost da bankrotiraju. Ekonomski nobelovac iz 2002. Vernon Smit ipak smatra da bi evro mogao da prosperira, ali zahvaljujući tome što „SAD u globalnom takmičenju valuta gubi pozicije zbog loše pozicije dolara“.
Na sastanku u Lindauu ekonomski nobelovci su takođe upozorili na opasnost od klimatskih promena koju vide kao najveću pretnju stabilnosti sveta i na sve brži razvoj robotike i automatizacije koji će dovesti do toga da će mašine oduzeti ljudima milione radnih mesta.
