Ove godine konstrukcioni biro „Tupoljev“ obeležava 95. godišnjicu od osnivanja, a sve je počelo od čuvenog Tu-2.
Bombarder koji pikira
Tu-2 je dvomotorni srednje teški taktički bombarder na klipno elisni pogon. Projektovan je uoči napada Nemačke na Sovjetski Savez, iako je prvi let prototipa održan 29. januara 1941. godine.
Naslednik je bombardera Pe-2, koji je do tada bio glavna pouzdanica sovjetske armije, ali ubrzo se pokazao kao daleko naprednija letelica – drastično brže je leteo, mogao je da pređe dva puta veću distancu i da nosi tri puta više tereta.
Sami piloti su bili veoma zadovoljni novim avionom – bio je daleko lakše upravljiv, a u slučaju da jedan motor prestane da radi, piloti su uspešno uspevali da ga prizemlje.
Ukupno je proizvedeno oko 3.000 primeraka, izvozio se u Kinu i Evropu, a u upotrebi je bio sve do ’80-ih godina.
Prvi bombarder dalekog dometa
Bombarder Tu-16 zamenio je kopiju američkih „supertvrđava“ Tu-4 i otvorio eru sovjetskih bombardera dalekog dometa.
Avioni su stupili na dužnost 1954. godine, a budući da su pokazali neverovatne rezultate, bili su inspiracija za kasnije modele u narednih nekoliko decenija.
Ovaj model je u sebi sadržao mnoštvo revolucionarnih ideja — Avion ima uvlačeći stajni trap sistema tricikl i ukupno 10 točkova koji mu omogućavaju bezbedno sletanje i na loše pripremljenim pistama.
Avion je proizvođen od 1954. do 1960. godine i proizvedeno je ukupno 2.000 primeraka ovih aviona, a sama proizvodnja se odvijala istovremeno u tri fabrike. Tu-16 se po sovjetskoj licenci proizvodio i u Kini tamo je nosio oznaku H-6, a smatra se da su ovi avioni u Kini još u operativnom stanju. Od ostalih zemalja izvezen je u Egipat, Irak i Indoneziju.
Medveđa snaga
Legendarni strateški bombarder Tu-95, kojeg je NATO prozvao „medved“, jedan je od najuspešnijih strateških bombardera Sovjetskog Saveza. Pogon su mu četiri „Kuznjecov“ turbo-elisna motora, od kojih svaki ima kontrarotacione propelere što ga, uz aerodinamičke osobine, čini jednim od najbržih ikad napravljenih elisnih aviona.
Interesantno je da je baš na osnovu ovog aviona napravljeno mnoštvo letelica druge namene, poput protivpodmorničkog Tu-142, ali Tu-95MS, koji su i dalje u operativnom stanju u ruskoj vojsci i korišćeni su u vazdušnim napadima u Siriji.
Ukupno je od 1956. godine proizvedeno nešto više od 500 primeraka.
Avioni su do ’90-ih godina bili razmešteni po bazama u inostranstvu: Kuba, Gvineja, Angola, Somalija i Vijetnam, sa tim bazama i bazama u Sovjetskom Savezu ovim avionima je bio pokriven ceo svet.
Trka sa zvukom
Krajem ’50-ih je čuveni Tu-16 zamenjen avionom Tu-22 – prvi supersonični bombarder, raketonosac i izviđač srednjeg doleta.
Osnovni zadatak ovih aviona je da nuklearnim oružjem neutrališu bombardere NATO-a naoružane nuklearnim oružjem koji su stacionirani u Evropi, Aziji i Dalekom istoku, odnosno, u neposrednom okruženju Sovjetskog Saveza.
Takođe, namenjeni su i za uništavanje velikih plovnih objekata kao što su nosači aviona, raketne krstarice i podmornice, nosioce nuklearnog oružja.
Gotovo svi operativni avioni su bili snabdeveni sistemom za dopunu gorivom u letu što je omogućavalo ovim avionima znatno veći dolet ili duže vreme patroliranja kada su u pitanju bili avioni pomorskog vazduhoplovstva.
Ubica nosača aviona
Tupoljev Tu-22M, u NATO krugovima poznatiji kao „bekfajer“, je takođe strateški supersonični bombarder, kao njegov prethodnik Tu-22, ali osim oznake ova dva aviona nemaju ništa slično.
Nakon uočenih nedostataka kod Tu-22, sovjetski naučnici i inženjeri su počeli sa razvojem novog bombardera, a glavni cilj je bio postići maksimalnu brzinu od preko 2,2 maha i dolet od 7.000 kilometara, zbog čega su se konstruktori odlučili da primene tehniku promenljive geometrije krila.
Ova tehnologija omogućila je avionu kombinaciju kratkog poletanja i sletanja, dobre performanse pri krstarenju ali i isto tako dobre karakteristike pri letu na velikim brzinama.
Ovaj avion je bio namenjen za konvencionalan nuklearni napad, napad na velike površinske brodove i izviđačke misije, a s obzirom da je mogao da leti veoma nisko i da iz tog položaja raketama srednjeg ili dugog dometa ili krstarećim raketama napadne ciljeve pre nego što i sam bude otkriven, svrstao ga je u red mnogo opasnijeg protivnika nego što su to bili njegovi prethodnici Tu-16 i Tu-22.