Američki šef diplomatije Indiju je opisao kao partnera koji je u strateškoj vezi sa Amerikom i dodao je da njegova zemlja nikada ne bi mogla da ima slične veze sa nedemokratskim društvom kakvo je Kina.
„Sjedinjene Države žele konstruktivne odnose sa Kinom, ali nećemo se povući pred kineskim izazovima poretku zasnovanom na pravilima, kao ni kada Kina podriva suverenitet susednih država i pokušava da dovede u nepovoljan položaj SAD i naše prijatelje“, rekao je Tilerson.
Tilersonova izjava dolazi nedelju dana pre njegove posete Indiji i neposredno pošto je kineski predsednik Si Đinping na kongresu Komunističke partije Kine nagovestio da Peking želi da igra značajniju ulogu u međunarodnim odnosima.
Si je rekao da je Kina postala nova velika svetska sila i da je kineski rast pod vlašću Komunističke partije drugim zemljama u razvoju dao novi izbor.
Strateške veze između SAD i Indije počele su da rastu od vremena administracije Džordža Buša Mlađeg, mada je sklopljen sporazum kojim je Indija dobila pristup američkim civilnim nuklearnim tehnologijama, kaže saradnik Instituta za savremenu istoriju Srbije i stručnjak za Kinu Jovan Čavoški.
„Indija je poslednjih godina počela da intenzivira i vojnu saradnju sa SAD kupovinom helikoptera i raketa. Razmišljalo se čak i o američkim avionima, ali na kraju nisu kupljeni, opredelili su se ipak za francuske ’Rafale‘. U svakom slučaju, vojna saradnja između SAD i Indije raste. Naravno, Indija kao azijska velika sila nastoji da drži izbalansirane odnose i sa drugim velikim silama, tako da svoje bliske vojne odnose sa Rusijom nastoji da balansira isto tako bliskim odnosima sa SAD i naročito sa Izraelom“, kaže Čavoški.
On Tilersonov govor tumači u duhu kursa koji je zauzela Obamina administracija u vezi sa američkim povratkom u Aziju. U tim planovima Indija figurira kao jedna od zemalja koja ima vrlo specifičan odnos sa Kinom — te dve zemlje, uprkos intenzivnoj ekonomskoj saradnji, jedna drugu vide kao konkurente naročito na prostoru Južne i Jugoistočne Azije.
Veoma su zanimljivi, prema rečima Čavoškog, intenziviranje saradnje između Indije, SAD i Japana, zatim između SAD, Australije i Indije i vrlo intenzivno vojno i spoljnopolitičko približavanje Indije i Vijetnama kao protivteža kinesko–pakistanskim vezama.
„Mislim da bi u budućnosti trebalo više pratiti kako se razvijaju bilateralni kinesko–indijski odnosi, posle granične krize prošlog leta, ali i intenziviranje indijskih ekonomskih, vojnih i drugih veza sa SAD, Japanom i Vijetnamom. To će biti, mislim, indijski prioriteti na bliže staze, ali lično mislim da Indija za sada neće krenuti u otvoreni antikineski kurs i misli da će tu biti, uz određene napetosti, nastojanje i jedne i druge vlade da se nađe minimum zajedničkih interesa da se izbegne veća konfrontacija na prostoru Južne Azije“, kaže Čavoški.
Američko približavanje Indiji neće uticati na funkcionisanje BRIKS-a, čiji su članovi i Indija i Kina. Kina, koja ima brojne političke nesuglasice sa SAD, istovremeno je najveći američki spoljnotrgovinski partner, kaže Čavoški.
„Ono što zaista može da utiče na uspešno funkcionisanje BRIKS jeste pitanje kinesko–indijskih odnosa, odnosno kako će se ta sinergija interesa regulisati na prostoru Južne i Jugoistočne Azije, Himalaja i tako dalje. Znači, ukoliko nešto može da naruši odnose unutar BRIKS-a to će biti čisto bilateralno pitanje Kine i Indije, a ne posledice nekog većeg američkog mešanja“, zaključuje Čavoški.
