„Imam 36 godina i kao i svaki građanin Rusije imam pravo da učestvujem na predsedničkim izborima. Odlučila sam da iskoristim to pravo“, rekla je ona u video-snimku, koji je objavila na Jutjubu i svom profilu na Instagramu.
Sobčakova je ćerka ruske istoričarke i političarke Ljudmile Narusove i Anatolija Sobčaka, nekadašnjeg gradonačelnika Sankt Peterburga i mentora Vladimira Putina.
Sobčak, koji je 2000. godine umro od srčanog udara, početkom devedesetih uveo je Putina u politiku i imenovao ga za svog zamenika.
Zbog bliskih prijateljskih, porodičnih veza pojavile su se i glasine da je Putin Ksenijin kršteni kum, ali je ona to demantovala.
Kako je odrasla u porodici intelektualaca, i sama je stekla dobro obrazovanje. Završila je prestižni Moskovski državni fakultet za međunarodne odnose, a magistrirala je na Fakultetu političkih nauka. Bavila se baletom, svirala je klavir, a završila je i „Ermitražovu“ školu slikarstva. Govori tri strana jezika: engleski, španski i francuski.
Uprkos tome, godinama je punila stranice žute štampe. Nazivaju je „džetseterkom“ i „kraljicom skandala“. Dovoljno je videti kako se ponašala u noćnim klubovima i pred televizijskim kamerama, u glamuroznim emisijama, da bi postalo jasno zašto su je prozvali i ruskom Paris Hilton.
Bila je zvezda nekoliko televizijskih emisija i rijaliti programa, bavila se glumom, napisala je nekoliko knjiga, a danas je glavna urednica jednog modnog časopisa.
Zauzela je 10. mesto na ovogodišnjoj „Forbsovoj“ listi „Najznačajnijih ruskih javnih ličnosti 2017. godine“, a ovaj magazin je njeno bogatstvo procenio na 2,1 milion dolara.
U tajnosti se 2013. udala za glumca Maksima Vitorgana i počela je da vodi nešto mirniji život, a krajem prošle godine rodila je sina Platona.
Ipak, prijateljstvo njenih roditelja sa Putinom nije je sprečilo da se pridruži protestima protiv Kremlja u Moskvi 2011. i 2012, ali i drugim ruskim regionima i da oštro kritikuje sistem.
Priče o tome da bi se mogla kandidovati na predstojećim izborima čule su se još početkom septembra i izazvale su različite reakcije u ruskoj javnosti. Analitičari smatraju da ona ne može da dobije više od 2-3 posto glasova, a mnogi u njenoj nameri vide lični marketing i želju da se predstavi u nekom drugom svetlu. Za neke je to i moguć znak i njenog ulaska u politiku.
Stav ruskih političara u tom pitanju je podeljen. Jedni smatraju da kandidati poput Sobčakove pretvaraju (pred)izbornu kampanju u rijaliti-šou, a drugi ističu da je kandidatura na izborima njeno zakonsko pravo.
Ankete, međutim, pokazuju da se većina Rusa, čak 53 odsto njih, protivi tome da žena bude na čelu zemlje. Mada, 71 odsto građana odobrava učešće žena u politici. Kao mogućeg ženskog kandidata za mesto predsednika zemlje ispitanici vide predsednicu Saveta federacije Valentinu Matvijenko (6 odsto) i političarku Irinu Hakamadu (1,4 odsto). Kseniju Sobčak na mestu predsednika trenutno vidi samo 0,4 odsto ispitanika.
Da bi ušla u predsedničku trku kao nezavisna kandidatkinja, Sobčakova mora da prikupi 300 hiljada potpisa kako bi ruska izborna komisija prihvatila njenu kandidaturu.
Sobčakova namerava da bude kandidat „protiv svih“, „glasnik“ onih koji ne mogu da se kandiduju.
Ona će, po procenama ruskih politikologa, uzeti dobar deo glasova glavnom ruskom opozicionaru Alekseju Navaljnom, ukoliko on uopšte uspe da se kandiduje na predstojećim izborima.
Navaljni, advokat po profesiji, oštar kritičar Kremlja i osnivač Fonda za borbu protiv korupcije, želi da se kandiduje, ali njegovo učešće onemogućava krivična sudska presuda zbog pronevere, za koju on tvrdi da je politički motivisana. Izborna komisije kaže da ga ta presuda diskvalifikuje kao mogućeg kandidata, a da će on to pravo steći tek posle 2028. godine.
Navaljni, koji je osudio nameru Sobčakove, upozorio je da bi njena kandidatura mogla da ide Kremlju naruku zato što bi njen ulazak u predsedničku trku podelio opoziciju.
Ona je, međutim, poručila da nema nameru da razbija „jedinstveni demokratski front“ i da je spremna da odustane od kandidature i podrži Navaljnog ako on uspe da izvrši pritisak na vlast i da se registruje kao kandidat.
Sobčakova takođe tvrdi da je sredinom meseca posetila šefa države zbog snimanja filma o njenom pokojnom ocu sa kojim je Putin tesno sarađivao na početku svoje političke karijere i da mu je tom prilikom rekla o svojoj nameri da bude predsednički kandidat.
Kako je ispričala, Putin joj je na to odgovorio da „svako ima pravo da samostalno odlučuje i da snosi odgovornost za svoje odluke“. Naglasila je da je imala utisak da se Putinu njena odluka svidela.
Kremlj je, međutim, saopštio da Sobčakova svoje učešće na izborima nije dogovarala ni sa administracijom predsednika, ni sa samim Vladimirom Putinom.
Govoreći o mogućoj registraciji Sobčakove kao predsedničkog kandidata, portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je izjavio da je njena kandidatura u potpunosti u skladu sa ruskim Ustavom — ona je, kako je rekao, državljanka Ruske Federacije koja se, u skladu sa Ustavom, može kandidovati za predsednika zemlje.
„Preuranjeno je govoriti o rivalima Vladimira Putina na predsedničkim izborima, pošto se on još nije izjasnio o svom učešću, a i kampanja još nije počela“, rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje kako ocenjuje kandidaturu Sobčakove kao potencijalnog protivnika aktuelnog predsednika.
Iako još nije zvanično objavio kandidaturu, uveliko se očekuje da će aktuelni ruski predsednik lako obezbediti još jedan šestogodišnji mandat.
