Većina nutricionista, lekara i zdravstvenih radnika reći će vam da potpuno izbacivanje određenih namirnica iz ishrane, uz izuzetak netolerancije na njih, može da šteti zdravlju, piše „Indipendent“.
Uprkos tome mnogi i dalje nastoje da konzumiraju bezglutenske proizvode i nerafinirani šećer, a izbegavaju meso i mlečne proizvode…
Međutim, kada takav način zdrave ishrane preraste u opsesiju, nazivamo ga ortoreksijom, poremećajem u ishrani koji podrazumeva preteranu preokupaciju zdravom ishranom i izbegavanje one hrane koja se smatra nezdravom.
Pojam je prvi put 1990. godine upotrebio doktor Stiven Bratman. Kao što je anoreksija strah da se osoba ne ugoji, ortoreksija je strah od toga da osoba jede namirnice zbog kojih neće biti zdrava.
Dobro je promovisati zdravu ishranu, ali u tome ne treba preterati. Zdrava ishrana podrazumeva umerenost u hrani, a ne opsednutost njome. Profesor psihologije na Univerzitetu iz Tuluze Patrik Denoh kaže da je pojedinac koji boluje od ortoreksije „sputan nizom pravila koja nameće samom sebi“.
Pri tome se neretko socijalno izoluje, preskačući društvene događaje na kojima je u opasnosti da dođe u iskušenje da pojede, na primer, pržene krompiriće.
Nutricionisti upozoravaju da preterivanje u zdravoj ishrani može da utiče na manjak vitamina B12 u organizmu, a njega ima u jajima, mlečnim proizvodima, mesu i ribi.
Ortoreksija još nije evidentirana kao bolest u medicini, poput anoreksije ili bulimije, podseća psihijatar Alan Perud, uz objašnjenje da je „više reč o fobiji“, nego o poremećaju u ishrani. Poput ostalih vrsta fobija i ta se može lečiti kognitivno-bihejvioralnom terapijom.
Izvor: Večernji.hr
