„Danas smo ovde pred vas izneli oružje koje je oduzeto militantima. To oružje su teroristi dobijali sa druge strane sirijske granice. Vidimo više od 100 komada vatrenog oružja i ručnih granata. Sve to oružje je proizvedeno u SAD, Belgiji i Francuskoj“, izjavio je Hali tokom konferencije za novinare, dok je pokazivao konfiskovano oružje.
Kako je izjavio načelnik glavne operativne uprave sirijske vojske general Ali el Ali, u Istočnoj Guti i u istočnim kvartovima Damaska prikupljeni su dokazi da teroristi koriste oružje i municiju iz inostranstva. Prema njegovim rečima, tokom deminiranja kvarta Sahur 2, u istočnim delovima Alepa, vojnici su našli i deaktivirali 193 mine i granate američke proizvodnje.
El Ali je rekao da teroristi dobijaju oružje koje je kupljeno putem programa Pentagona za pomoć američkim saveznicima. To oružje se isporučuje na Bliski istok morskim putem ili se u Siriju šalje preko onih graničnih prelaza koje ne kontrolišu vladine snage.
Bivši pripadnik specijalnih snaga turske vojske i ekspert za bezbednost i borbu protiv terorizma Abdulah Agar, komentarišući za Sputnjik situaciju u vezi sa isporukama oružja iz zapadnih zemalja, istakao je da se taj proces odvija već duže vreme.
„Ova slika se mogla videti i ranije. Konkretno, ako govorimo o protivtenkovskim minama, već smo se susretali sa protivtenkovskim raketnim sistemima američke proizvodnje. Proveravajući serijske oznake na oružju koje smo našli kod militanata DAEŠ, došli smo do zaključka da je to oružje koje su SAD slale Radničkoj partiji Kurdistana“, ističe Agar.
Podsetivši da je predsednik Komisije Parlamenta Iraka za pitanja bezbednosti i odbrane Hakim el Zamili mnogo puta govorio da SAD podržavaju radikalne grupe u regionu, Agar objašnjava:
„Mi smo nekoliko puta prisustvovali utvrđivanju porekla oružja kojim ratuju militantne grupe i svaki put bi se ispostavilo da se radi o američkom oružju. Ovde se zapravo vodi hibridni rat. SAD žele da kontrolišu radikalne grupe koje se bore u ovim regiona i očigledan je uticaj ne samo SAD, već i drugih zapadnoevropskih zemalja na te radikalne grupe.“
Postoji ovde još jedan momenat na koji ukazuje Agar, a to je SAD tim militantnim, radikalno orijentisanim grupama šalju ne samo oružje američke, već i ruske proizvodnje.
„Na primer, kurdskim odredima samoodbrane i pripadnicima Radničke partije Kurdistana bili su poslati bacači granata AT-4, kao i SPG-9. To je rusko oružje koje SAD isporučuju terorističkim organizacijama u regionu“, upozorava Agar.
Penzionisani general-pukovnik vazdušnih snaga Turske Erdogan Karkuš, komentarišući situaciju, za Sputnjik kaže:
„SAD su pre sedam, osam godina govorile da je Iraku nestalo 300.000 jedinica različitog američkog oružja. Te su izjave završile u javnosti, kako bi se oni unapred ogradili od optužbi da isporučuju oružje teroristima. Kasnije se ispostavilo da je to oružje završilo u rukama militanata.“
Prema rečima Karakuša, nakon što je sovjetska vojska izašla iz Avganistana, Zapad je podržao snage koje su činile stub Al Kaide, pa stoga danas u Siriji imamo mnogobrojne „grane“ Al Kaide koje su potekle iz tog nekadašnjeg glavnog stuba.
„Države Zapada su tokom poslednjih godina postojanja SSSR podržavale one grupe koje su bile okosnica Al Kaide, kako bi realizovale ideju stvaranja ’zelenog pojasa‘. (tražila sam po internetu, nisam našla da li je to ono što se kod naziva zelena transferzala, izgleda da misle na „umereni islam“, prim JV). Ubrzo je pak počeo burni razvoj radikalnog islamskog terorizma, čije rezultate danas vidimo u Siriji. To što se u rukama terorističkih organizacija sada nalazi ovo oružje, nažalost, nimalo ne čudi“, zaključuje Karakuš.