Samo jedno godišnje doba bilo je potrebno da Severnoatlantska alijansa naprasno promeni svoje mišljenje o Srbiji. Naime, krajem maja, na prolećnom zasedanju Parlamentarne skupštine NATO-u Tbilisiju, britanski parlamentarac Ričard Benion napisao je izveštaj u kojem je Srbiju označio kao remetilački faktor na Balkanu i glavnog krivca za šumove na diplomatskim vezama Beograda i Prištine.
Samo četiri meseca kasnije, na sastanku Komiteta za ekonomiju i bezbednost PS NATO-a, održanom početkom oktobra u Bukureštu, Srbija je, za razliku od prethodnih izveštaja, pohvaljena i o njoj se govori afirmativno.
Da li je mišljenje parlamentarca Alijanse zaista promenio samo šef naše delegacije Dragan Šormaz, koji je na prethodnom zasedanju izneo brojne primedbe na izveštaj Ričarda Beniona? Ili se nešto drugo iza brda valja, pa Srbija od „trna u oku“ NATO-a postaje „veoma pouzdan partner“?
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da Zapad počinje da menja odnos prema Srbiji u kontekstu zaoštravanja geopolitičkih odnosa između zapadnih činioca i Rusije, ali i u svetlu slabljenja moći Zapada i sve većeg prisustva Turske na Balkanu.
„Dokle god je Srbija uzimana zdravo za gotovo, kao jedna vrsta protektorata koji nema kud, bila je kuđena i potcenjivana i za nju nije bio pokazivan interes. Sada kada se shvata da Srbija ima geopolitičke alternative, počinje jedna vrsta blagog dodvoravanja i odjednom isti oni koji su imali samo loše reči za Beograd, nalaze pozitivne, kako bi probali da Srbiju privuku sebi, odnosno da je distanciraju od Rusije i drugih sila koje izlaze iz evroatlantske dominacije“, primećuje Anđelković.
Kako kaže, potpuno je jasno o čemu se ovde radi — na delu je politika duplih standarda.
„Zapad sve procenjuje isključivo na osnovu onoga što mu koristi. Tako su i Rumunija i Bugarska preko noći postale članice Evropske unije, iako su u to vreme ispunile mnogo manje takozvanih ’evropskih standarda‘ od onoga što je Srbija ispunila do ovog trenutka. U pitanju je čista geopolitička igra, a mi treba da budemo racionalni, da shvatimo iz svega ovoga da nikakvu korist ne bismo imali od prevelikog okretanja Zapadu, jer kad smo to radili loše smo prolazili. Mi jedino možemo da imamo korist ako nastavimo da balansiramo i razvijamo maksimalno dobre odnose kako sa Rusijom i drugim nezapadnim silama, tako i sa vodećim zapadnim centrima moći“, kategoričan je Anđelković.
Miroslav Lazanski, vojnopolitički analitičar, za Sputnjik kaže da je potpuno indiferentan na informaciju da nas Parlamentarna skupština NATO-a hvali.
„To meni kao građaninu Srbije ne znači ništa, a verujem da i osamdeset posto građana Srbije razmišlja na isti način. To što su oni sada dali neke pohvale ne menja činjenicu da se naš službeni stav prema NATO-u nije promenio ni za jotu. Mi smo vojno neutralna država, a oni sada verovatno pokušavaju da nam se umile sa nekim pohvalnim ocenama, pa da mi kao apliciramo za neku čvršću saradnju sa NATO-om. Oni će učiniti sve da nas, na neki način, odobrovolje i da nas uzmu u svoju orbitu, a mi moramo da budemo vrlo pažljivi i da doziramo naše odnose sa Alijansom da ne bismo narušili našu politiku vojne neutralnosti“, ocenjuje Lazanski.
Prema njegovom mišljenju, Parlamentarnoj skupštini NATO-a ne treba pridavati veliki značaj jer je to forum dokonih političara.
„Niti šta oni odlučuju, niti su njihove rezolucije i saopštenja nešto važno, jer se zna ko je u NATO-u glavni. To su Amerikanci i kako oni odluče tako će biti, a Parlamentarna skupština Alijanse služi samo za trošenje dnevnica, putovanja po Evropi i boravak u dobrih hotelima“, napominje Lazanski.
Na pitanje da li je isti princip „privlačenja“, osudama i pohvalama, NATO primenjivao i na naše susede Bugarsku i Rumuniju, Lazanski kaže da to nije bilo potrebno jer te zemlje nisu uvučene u Savez.
„Bugarska i Rumunija su htele da uđu u NATO i njihove političke elite su na tome zdušno radile. Oni su američkim trupama dali baze kao odskočnu dasku za intervenciju u Avganistanu, tako da je to bila njihova ulaznica. Ne treba zaboraviti ni da su te dve zemlje dale svoj vazdušni prostor za izvođenje agresije protiv SRJ 1999. godine, što je po međunarodnom pravu akt rata. Druga je stvar što smo mi to, na neki način, gurnuli pod tepih i nismo to pitanje pokretali ni sa Sofijom ni sa Bukureštom. Dakle, njima nije bilo potrebno da ih bilo ko hvali kako bi ušle u NATO, jer su se direktno svrstali na američku stranu“, zaključuje Lazanski za Sputnjik.
