Prema oceni gostiju emisije, istoričara i publiciste Nemanje Starovića i dekana Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Violete Talović, u svetlu te činjenice treba sagledati i opasnost od eventualnih terorističkih napada na Balkanu.
„Veliki je broj povratnika, veliki broj ljudi koji ne misle dobro evropskoj civilizaciji, pa i nama koji smo njen deo, i mislim da je zbog toga jako važno da negujemo izuzetno blisku i tesnu obaveštajnu saradnju sa našim partnerima na području Bliskog istoka“, kaže Starović i posebno izdvaja saradnju sa Turskom.
„Turska je izuzetno važna, jer se radi o državi koja spaja srce Bliskog istoka se srcem Balkana. Pored toga, Turska je najveća, najmnogoljudnija, ekonomski najsnažnija država balkanskog regiona. Njen uticaj na terenu može biti i destruktivan i konstruktivan, i u velikoj meri zavisi od nas na koji način ćemo se postaviti, kako ćemo tu saradnju kanalisati“, istakao je Starović, koji smatra da se ključ političke, ali i bezbednosne stabilnosti Evrope trenutno nalazi u Ankari.
Prema njegovim rečima, to je jedan od razloga što treba pozdraviti ovonedeljnu posetu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji.
„Letos je u sklopu priprema za ove sastanke u Beogradu boravio i Hakan Fidan, šef najznačajnije turske bezbednosno-obaveštajne službe, što opet govori u prilog tome da mi imamo dobru saradnju i da kao država imamo načina da se zaštitimo od onih koji nam ne misle dobro“, napominje Starović.
Stručnjak za terorizam iz Sarajeva Dževad Galijašević, koji se telefonski uključio u emisiju, slaže se da teroristička pretnja nije prestala i da se BiH i region našli na spisku 78 terorističkih akcija u poslednje tri godine koji je napravio Stejt department. Reč je o ubistvu policajca u Zvorniku i o ubistvu dva vojnika u Sarajevu koje je počinio radikalni vehabija.
„Ovi procesi se nisu završili i nisu prošli gotovo nikakav postupak, istraga nije bukvalno ni povedena, i to je onaj novi element koji treba svakako da bude sastavni deo i rezultat određene saradnje agencija, a posebno obaveštajnih službi. Kad je reč o borbi protiv terorizma, važna je samo dosledna primena bezbednosnih procedura, a to znači evidentiranje, registrovanje i sprečavanje delovanja bilo kakvih ideologija i organizacionih grupa koje promovišu te radikalne ideologije, njihova identifikacija, nadzor nad njima, praćenje, sprečavanje tokova novca, sprečavanje obuke, javnog oglašavanja i propagiranja tih ideja. Za sve te aktivnosti veoma su važne obaveštajne delatnosti i saradnja između obaveštajnih službi“, konstatuje Galijašević.
Na pitanje može li postojati poverenje u saradnji obaveštajnih službi ako do danas nije rešen slučaj napada na predsednika, tada premijera Aleksandra Vučića u Srebrenici ili kad je ove nedelje sud u Sarajevu oslobodio Nasera Orića, uprkos postojanju dokaza da je činio ratne zločine, Galijašević kaže da institucije u Sarajevu jesu deo problema.
„Obaveštajno-bezbednosna agencija nije deo rešenja i ne može biti deo saradnje. Ne možete ući u kvalitetne razmene podataka i saradnju na zajedničkim projektima sa službom koja isplanira, projektuje operativni prodor ’Ušće‘, koji podrazumeva 14 operativno-tehničkih mera, nadzora, praćenja, uhođenja i porodica i ljudi u Srbiji. Ako neka služba želi da deluje na tlu države Srbije, ona ne može da bude prijateljska“, kaže on uz ocenu da je obaveštajno-bezbednosna agencija u Sarajevu duboko radikalizovana.
Pritom, napominje Galijašević, džihadistički faktor u BiH je i dalje prisutan.
„U ovom ratu smo imali i povratnike iz Avganistana, mnogo misionara i vojnika Al Kaide koji su došli u Bosnu i Hercegovinu i da se sklone i da ratuju, i koji su ovde pokazali neviđene brutalnosti. Posle rata oni nisu procesirani, nisu proganjani, oni su izgradili jednu monstruoznu organizaciju koja se danas nesmetano finansira i koja svoje pipke ili svoje organizacione forme pokazuje u desetinama naseljenih mesta, njih 64 u preko dvadeset i dve paralelne verske zajednice, koje funkcionišu mimo Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. A onda se pokazuju kroz stotine vladinih organizacija i kroz njihovo finansiranje“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
On smatra da se vlasti u Sarajevu tome ne suprotstavljaju kao i da nema ozbiljnije operacije presecanja tokova finansiranja i naoružavanja, pa čak i odlazaka na sirijsko ratište.
„Mi nikoga nismo sprečili da ode na sirijsko ratište. To nasleđe radikalizma iz proteklog rata i mržnja, koja se stalno emituje iz navodno zvaničnih institucija, ali u stvari od članova Stranke demokratske akcije, bliskih Bakiru Izetbegoviću, biće dugoročni problem. A on mora da se rešava upravo na ovaj način na koji predsednik Vučić pokušava — izvozom stabilnosti. Srbija i predsednik Vučić konstantno izvoze stabilnost u region, izvoze je i u Bosnu i Hercegovinu, spuštaju tenzije, ublažavaju retoriku. To je dobar put, koji će sigurno dati dugoročno dobre rezultate“, uveren je Galijašević.
