Ovo je rezultat ankete koju je za „Sputnjik“ sprovela najstarija francuska kompanija za istraživanje javnog mnjenja „Ifop“ od 20. do 27. septembra 2017. godine, a pitanje na koje je odgovorilo 3.228 glasilo je — koja zemlja, po vašem mišljenju, utiče na izbore u drugim zemljama, imajući u vidu politički i ekonomski uticaj, kao i sposobnosti obaveštajnih službi?
Manje od 30 odsto stanovnika kontinentalne Evrope i 21 odsto Britanaca misli da Rusija utiče na izbore u drugim zemljama, a zanimljivo je da je u Velikoj Britaniji najveći procenat onih koji smatraju da EU utiče na izborni proces u drugim zemljama.
Politički analitičar Aleksandar Špunt smatra da suština rezultata ankete nije u mešanju u izbore, već u tome da Evropljani na taj način poručuju da njihove političke elite nisu samostalne, a da SAD imaju dominantni politički uticaj u regionu.
„To na sve moguće načine podvlače i sami američki političari, pa to i jeste razlog zašto većina evropskih birača i dalje glasa za proameričke opcije. Međutim, balans snaga se postepeno menja. Recimo, kada je reč o ’bregzitu‘, britanski birači nisu želeli da se odvoje od Evrope već pre svega od Brisela, odnosno da smanje uticaj američke politike u njihovoj zemlji. Isto tako Alternativa za Nemačku nije neka proruska stranka, već pre svega pronemačka, koja je postigla dobar rezultat na poslednjim izborima ne zbog toga što je pozivala da se podrži Rusija, već zato što se doživljava kao partija koja se suprostavlja dominaciji SAD“, objašnjava Špunt za Sputnjik.
Sličnog stava je i Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije. On za Sputnjik kaže da i drugi pokazatelji, bez ikakvog istraživanja, ukazuju na to da je od 2008. godine, sa početkom svetske ekonomske krize i okončanjem dominacije Amerike kao pobednika Hladnog rata, došlo do velikih promena u zapadnim društvima.
„Dominacija Zapada okončana je pucanjem kuće ’Liman braders‘ i veštačkog mehura tržišta nekretnina, a međunarodni poredak je srušen ubrzanim priznavanjem Kosova koje su predvodile zapadne zemlje. Suština je da javno mnjenje na Zapadu postaje poljuljano u trenutku kada je počeo da se ruši poredak za koji je delovalo da će večno trajati. To je, naravno, bila iluzija, a rezultate već imamo — porast alternativnih partija, bilo ekstremno levih ili desnih na Zapadu, kao i britanski referendum o izlasku iz EU“, kaže Gajić.
Kako kaže, u čitavom nizu zapadnih društava dolazi do krize poverenja u elite i sistem.
„Zato ne treba da čudi da ljudi sebi postavljaju pitanje — zbog čega živimo u novoj realnosti koja više nije toliko izvesna? Svakako da i kampanja koja se vodi protiv Rusije izaziva određenu vrstu nelagode, odnosno nepoverenja kod građana koji su pre svega objekat te kampanje, a naravno da su SAD sve ovo vreme uticale na političke procese u drugim zemljama, pa i preko direktne podrške određenoj strani. Svi smo videli svedočenje Viktorije Nuland, koja je otvoreno rekla da je Amerika uložila pet milijardi dolara u demokratsku tranziciju i promene u Ukrajini“, napominje Gajić.
I Mihail Nejžmakov sa ruskog Instituta za globalizaciju i društvene pokrete uveren je da SAD na više načina mogu da utiču na izbore u Evropi.
„Postoji direktno mešanje, kada predstavnici SAD otvoreno kažu šta misle o kandidatima ili komentarišu raspisani referendum. Setimo se kako je Barak Obama dolazio u Veliku Britaniju i lobirao protiv ’bregzita‘. Takođe, postoje i mnogo suptilniji načini, na primer, uticaj preko medija, od kojih su mnogi pod kontrolom američkih igrača. Isto tako, veliki broj političkih konsultanata iz SAD pomaže evropskim političarima tokom izbornih kampanja i na taj način utiče na rezultate izbora. Što se tiče ispitanika koji su govorili o uticaju Rusije, to je pre svega posledica medijske kampanje optuživanja Moskve. Ali, izgleda da zdrav razum ipak prevladava i da većina Evropljana ne veruje ovim navodima“, primećuje Nejžmakov.
