Kako piše zagrebački nedeljnik „Globus“, ti odnosi poslednjih petnaestak godina nisu bili sjajni, bilo je uspona, ali više padova, što je rezultiralo time da Putin nikada nije došao u službenu državnu posetu Hrvatskoj, a poslednja je, od hrvatskih šefova vlade i države, kod njega u Moskvi bila bivša premijerka Jadranka Kosor.
Putin i Kolinda Grabar Kitarović će na stolu imati mnoge teme, pa neće moći da se zaobiđe ni ona trenutno najosetljivija, sudbina „Agrokora“ i dug prema „Sberbanci“.
Razgovaraće se i o regionu i „ruskom uticaju“ na uvek trusno područje evropskog jugoistoka, pre svega na neposredno hrvatsko susedstvo, Republiku Srpsku, kao i o projektu modernizacije rafinerije u Bosanskom Brodu.
Nedeljnik konstatuje da mnoge poruke dvoje šefova država neće doći do javnosti, ali se ne isključuje mogućnost da će one doći do američkih zvaničnika, s obzirom na to da Kolinda Grabar Kitarović posle Rusije putuje u SAD.
Ova poseta Kitarovićeve Rusiji se u Zagrebu ocenjuje kao najvažnija u njenom dosadašnjem mandatu, i dok se, kako se navodi, na Pantovčaku danima vode pripreme za ovo putovanje, iz Moskve je kao „hladan tuš“ došla vest da Hrvatska u ovom trenutku nema sredstava za realizaciju dogovora o obezbeđivanju zgrade za Ambasadu Rusije u Zagrebu.
Sadašnja zgrada je, naime, u lošem stanju, a denacionalizacijom treba da bude vraćena starim vlasnicima.
Tako je, kako se navodi, priča o zgradi ruske ambasade u Zagrebu uoči puta Kitarovićeve u Soči, Moskvu i Sankt Peterburg dobila i političku konotaciju, iako se rešavanje sudbine zgrada ambasada dveju država u Zagrebu i Moskvi vuče gotovo desetak godina.
Globus piše i da pitanje zgrade Ambasade Rusije u Zagrebu sigurno nije ono najbitnije koje se sada postavlja pred Zagreb i Moskvu, te dodaje da je među osetljivim i energetski dogovor, za Hrvatsku strateški važan.
Dosad su se, navodi se, mogli čuti i stavovi da se u hrvatskom državnom vrhu ne vodi jedinstvena politika u vezi s tom osetljivom temom i da postoje mimoilaženja između predsednice i premijera Andreja Plankovića.
Mnogi koji poznaju predsednicu i premijera i način na koji se odnose jedno prema drugome uveravaju da je veći problem lični odnos dvoje najviših zvaničnika Hrvatske, što se odražava na sadržaj, pa dolazi do šumova u njihovoj relaciji o kojima se u poslednje vreme često govori.
„Energetika je sigurno jedan od hrvatskih prioriteta, u čemu se međutim preklapaju i mnogi interesi“, kaže jedan dobar poznavatelj prilika u hrvatskom državnom vrhu.
„Razgovori o energetici sigurno će biti vrlo važni za susret šefova država u Sočiju. A dobrim će delom odrediti i dalje odnose Hrvatske i Rusije, ali i Hrvatske i drugih moćnih partnera među kojima je Amerika na prvom mestu“, rekao je za „Globus“ neimenovani izvor iz vrha hrvatske vlasti.
Da treba generalno unaprediti odnose s Rusijom, uopšte nije sporno. Oni su godinama zapostavljeni, a Hrvatska je bila znatno više koncentrisana na odnos prema EU i SAD, piše nedeljnik i zaključuje da je za Kolindu Grabar Kitarović, koja polako ulazi u prvu fazu predizborne kampanje kada se ispipava puls građana i dobro dođe svaki pozitivni poen, ovo je svakako veliki međunarodni uspeh, jer je među retkim državnicima koji su uspeli u ovoj kalendarskoj godini susresti se s dvojicom najmoćnijih ljudi na svetu, američkim predsednikom Donaldom Trampom i Putinom.