Pošto na drugačiji način NATO nije mogao da dođe do informacija kakva je dugoročna strategija Rusije na Balkanu, prema mišljenju Dušana Prorokovića iz Centra za strateške alternative, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović stavljena je u poziciju opipavanja pulsa Moskvi i procene kako će se dalje Kremlj ponašati na Balkanu i u kom smeru će ići rusko-srpski odnosi.
„Takođe, sasvim je moguće da Grabar Kitarovićeva bude osoba koja će preneti određenu poruku Putinu. Na primer, ponuda tipa: ukoliko Rusija nastavi sa širenjem vojne saradnje sa Srbijom, onda će verovatno i NATO mnogo više investirati u Hrvatsku i Albaniju“, rezonuje Proroković za Sputnjik.
Brisel zanima šta Kremlj hoće na Balkanu
„Razgovaraću sa Putinom i o rusko-srpskoj vojnoj saradnji“, poručila je hrvatska predsednica, najavljujujući predstojeću posetu Moskvi i razgovor sa ruskim predsednikom.
Sve što se tiče buduće posete Kolinde Grabar Kitarović Moskvi treba sagledavati, sugeriše Proroković, u kontekstu odnosa između Rusije i NATO-a, a ne u kontekstu odnosa Rusije i Hrvatske.
„Treba imati u vidu sa koje pozicije je Grabar Kitarovićeva došla na funkciju predsednika Hrvatske. Pre toga je bila pomoćnik generalnog sekretara NATO-a. Cela ta priča pokušaja vršenja pritiska na Rusiju ili dolaženja do određenih podataka je u tom kontekstu“, podvlači Proroković.
Tokom dvehiljaditih, podseća za Sputnjik Aleksandar Pivovarenko, naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, Moskva i Zagreb su imali veoma dobru saradnju, bez obzira na ideološka neslaganja, koja su već tada postojala, ali posle poznatih dešavanja u Ukrajini i na Krimu, Zagreb je zauzeo suviše evroatlantski, to jest neprijateljski stav prema Rusiji.
Međutim, kaže dalje on, kako vreme prolazi, hrvatski političari postaju svesni da bez obzira na konfrontaciju između Rusije i NATO-a, njihova zemlja mora da zarađuje pare i zato žele da obnove ekonomsku saradnju sa Moskvom.
Prerano je govoriti da li će nakon posete hrvatske predsednice Moskvi doći do normalizacije odnosa, konstatuje Pivovarenko, jer ne veruje da je moguće nakon duge pauze, „preko noći“, normalizovati odnose Moskve i Zagreba.
„Ne isključujem da Grabar Kitarovićeva želi da se prilagodi novim okolnostima i da poboljša odnose sa Moskvom, pre svega iz ekonomskih razloga. Jednostavno, uloga ove zemlje u EU je minorna, i zato ona mora pre svega da gleda sopstvene interese“, smatra Pivovarenko.
Naravno da je Zagreb zabrinut zbog činjenice da će susedna Srbija dobiti migove-29, ističe ovaj naučni saradnik, dok hrvatsko ratno vazduhoplovstvo trenutno ima samo migove-21.
„Okolnosti su takve da Hrvatska mora da modernizuje svoje avione, a sećamo se kako se završila modernizacija u Ukrajini, koja je praktično ostavila ovu zemlju bez vazdušne flote. Hrvatska bi mogla da nabavi polovne borbene avione F-16, ali i to bi bilo veliko opterećenje za njen budžet“, napominje Pivovarenko.
Hrvatska trenutno najmanji zajednički sadržalac
Dakle, zaključuje on, Grabar Kitarovićeva želi da zna šta treba da uradi njena zemlja kako bi izjednačila vojne potencijale na Balkanu, i, naravno, želi da zna u kojem se pravcu razvijaju rusko-srpski odnosi, jer je Zagreb pre svega zainteresovan za „evroatlantizaciju“ Balkana, to je zato da sve zemlje Zapadnog Balkana uđu u NATO.
„Precenjujemo današnje predsednike država ili veliki broj njih u evropskim zemljama, pa tako precenjujemo i Kolindu Grabar Kitarović. Njihova uloga se ne tiče nekih velikih vizija budućnosti međunarodnih odnosa i razvoja država na čijim su čelima, već su isključivo prenosioci određenih poruka između ključnih igrača u međunarodnim odnosima“, naglašava Dušan Proroković za Sputnjik.
Ne znam ko bi još mogao da se sastane sa Putinom i da prihvati takvu ulogu, pojašnjava Proroković, pošto su ostale istočno evropske zemlje do te mere poremetile svoje odnose sa Rusijom, da je teško i zamisliti da bi se Vladimir Putin sreo sa nekima od njih.
„Sa druge strane opet, političari, šefovi regionalnih država ili velikih evropskih sila na sebe tu ulogu jednostavno ne bi preuzeli, ipak se to tiče i njihovog dostojanstva i uloge njihovih država u međunarodnim odnosima. Promenila se politika, promenili su se i međunarodni odnosi, tako da krajnji domet posete Kolinde Grabar Kitarović može biti u sprovođenju politike NATO-a i Evropske unije“, ocenjuje Proroković.
Hrvatska ima pravo da razvija odnose sa Rusijom, saopštila je Grabar Kitarovićeva, ukoliko se ne dovode u pitanje česti susreti kancelarke Merkel s Putinom, ne vidim zašto bi se dovodili u pitanje susreti s hrvatskom predsednicom.
Sa jedne strane gledano, tumači Dušan Proroković, neko obrazloženje za javnost mora da se ima što se putuje u Moskvu.
„Sa druge strane, to poređenje sa Angelom Merkel u ovom trenutku više izgleda kao objašnjenje međunarodnoj javnosti da Hrvatska mnogo više predstavlja, ako tako mogu da kažem, američkog igrača nego nemačkog igrača u našim, ovde, regionalnim odnosima. I to je sa izborom Kolinde Grabar Kitarović bilo i nagovešteno“, zaključuje Proroković.
