Posete američkog potpredsednika Majkla Pensa Gruziji, Estoniji i Crnoj Gori su gostovanja u različitim zemljama i različitim geografskim regionima pa sa te strane, prema mišljenju diplomate Vladislava Jovanovića, ova mini-turneja nema zajednički imenitelj. Međutim, kad se pojedinačno posmatra svaka od njih, precizira on, vidi se da je taj imenitelj prisutan i da je to pre svega interes Amerike i NATO-a da održi sadašnji oštar kurs koji pomenute države vode prema Rusiji i da drugi to podrže.
Daleko ste nam od očiju, budite još dalje od Putina
„Recimo, Estonija je etnički srodna sa Finskom, u kojoj je nedavno bio predsednik Putin i pribojavanje da bi mogla slediti politiku tradicionalno dobrosusedskih odnosa sa Rusijom bi mogao da bude jedan od razloga da se ona ohrabri i da ne pomisli da bi mogla biti zaboravljena od strane zapadnih sila koje su dale garancije za očuvanje teritorijalnog integriteta svih baltičkih republika“, kaže Jovanović.
S druge strane, rezonuje dalje on, u Estoniji postoji snažna ruska nacionalna manjina, što je takođe faktor koji se uzima u obzir prilikom procenjivanja političkog položaja i otpornosti i dugotrajnosti koju bi ta zemlja imala tokom vođenja politike nezavisnosti.
„Što se tiče Gruzije, cilj je da se demantuje da je gurnuta u zaborav i da se održi u dobroj veri da je Amerika i Zapad i NATO ne zaboravljaju. Tim pre što osim što je blizu Rusije, ona je blizu Irana, prema kome nova američka administracija vodi zaoštreniju politiku nego prethodna, ali i blizu sirijskog ratišta prema kome sadašnja administracija ima dosta amblivalentnu politiku i ne zna se na šta će na kraju da izađe“, precizira Jovanović za Sputnjik.
Gruzija u takvoj konstalaciji dobija na značaju i, dodaje ovaj diplomata, to je od interesa Amerike da je podvuče i da je zadrži u svojoj političkoj orbiti.
„Crna Gora je namerno izabrana. Prvo kao poslednji novi član NATO-a, a sa druge strane što se na njoj može najbolje ilustrovati tvrdnja nove američke administracije da Rusija vrši maligni uticaj na Balkanu pošto je Crna Gora pred suđenjem zbog navodne želje da se izvrši prevrat“, napominje Jovanović.
Pričamo sa vama, mislimo na Kremlj
Pored Crne Gore, koja je već u integrisanom džepu NATO-a, ukazuje Jovanović, treba održati volju, želju i hrabrost Makedonije da sledi taj primer, ako je moguće po ubrzanom ritmu. Tu je i Bosna i Hercegovina, o kojoj se mnogo ne govori, a koja je sigurno na spisku da krene u pravcu tih evroatlantskih organizacija brže nego što je dosad bio slučaj.
„I na kraju, Srbija koja se pre svega centrira u svim potezima Amerike na Balkanu. Sigurno da to treba da ima određeni utisak i u Srbiji, da se američka moć na Balkanu produžava, čak možda i povećava učlanjenjem Crne Gore u NATO i da takođe o tome treba voditi računa“, jasan je Jovanović.
Naslov u „Vašington postu“, naglašava za Sputnjik analitičar Aleksandar Pavić, govori puno o tome šta je svrha Pensove posete kad kaže da je na prvom mestu njegov put u baltičke države da bi umirio saveznike i da bi poslao poruke Rusiji.
„Bukvalno se tu i citira Pens, koji kako je sleteo u Estoniju, kaže da destabilišuće aktivnosti Rusije, njena podrška otpadničkim režimima i njene aktivnosti u Ukrajini nisu prihvatljive“, prenosi Pavić.
Američki potpredsednik, sumira Pavić, obilazi države koje su isturene u borbi ili daljem pritisku Rusije.
Poseta Pensa Crnoj Gori ima jasan geopolitički cilj, a to je, prema stanovištu Aleksandra Pavića, učvršćivanje i ubrzavanje njene pune integracije u NATO kao odskočne baze za vršenje daljeg pritiska na Balkanu, a sve je naravno usmereno protiv Rusije.
Sukob kao lajtmotiv
„U tom smislu je bitno da će Pens prisustvovati sastanku takozvane Jadranske povelje u Crnoj Gori, što je organizacija koja je originalno napravljena za države koje se spremaju za članstvo u NATO-u. Crna Gora je primljena naravno, ali recimo Srbija ima status posmatrača, kao što ima i takozvano Kosovo“, podseća Pavić.
Majkl Pens je, smatra Pavić, neko ko je glavni barjaktar spoljne politike američke „duboke države“, on nije isto što i Tramp, pa ga od početka mandata šalju da učvrsti NATO i umiri NATO saveznike zbog Trampovih izjava.
S druge strane, Vladislav Jovanović kaže za Sputnjik da sam potprepredsednik po tradiciji Amerike nije neki politički stvaralac već je više sprovodilac politike koja se odlučuje iznad njega i u političkom establišmentu Amerike.
Nemirna scena u Vašingtonu, podvlači Jovanović, obiluje iznenađenjima, pa je nejasno da li je Tramp još Tramp koji je bio pre dolaska na vlast ili je u međuvremenu pod prinudom događaja i raznih pritisaka morao da izvrši korekcije u pravcu približavanja establišmentu.
