„Za nas je velika čast to što smo dobili nagradu. Jedan od razloga što smo je dobili jeste i to što je naša organizacija mobilisala nove generacije ljudi i zapravo nove generacija vlada sa ciljem da se ozbiljno odnose prema problemima i opasnostima u vezi sa nuklearnim oružjem i neophodnosti da učestvuju na sve načine u zabrani njegove primene. Mi smo sve što smo mogli učinili kako bi vlade same došle do zaključka da je humanitarni odgovor na bilo kakvu upotrebu nuklearnog oružja nemoguć. Jedino što može i mora da se uradi jeste zabrana upotrebe nuklearnog oružja“, govori Džonsonova.
Jula ove godine, na inicijativu ove organizacije 122 države su potpisale sporazum u okviru Ujedinjenih nacija o zabrani nuklearnog oružja, a države sa nuklearnim arsenalom — SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija — nisu učestvovale u pregovorima.
Naša sagovornica dodaje da samo devet država na svetu ima ovo užasno oružje namenjeno masovnom uništenju, koje predstavlja opasnost za sve nas, za celu planetu. Zato vlade moraju da budu angažovane na smanjenju i na kraju potpunom uništenju svih zaliha nuklearnog arsenala.
Koliko je dostižan cilj da se potpuno zabrani nuklearno oružje?
— Naravno, za ovako nešto je potrebno vreme. Sporazum o zabrani nuklearnog oružja je već veliki korak. Prošlo je 70 godina od trenutka kada je stvoreno prvo nuklearno oružje do njegove upotrebe 1945. godine. Iako znamo da će zabrana upotrebe nuklearnog oružja biti dugotrajna, ipak smo sada bliže cilju nego što smo bili ranije.
Ove godine se susrećemo sa dva svetska lidera, predsednicima Donaldom Trampom i Kim Džong Unom, koji razmenjuju vrlo čudne i opasne optužbe preteći da će upotrebiti nuklearno oružje. To je prodrmalo svet i podseća na kubansku krizu šezdesetih godina.
Tu su, dakle, sada ti lideri koji smatraju da ih posedovanje nuklearnog oružja i zveckanje njime čini muževnim i jakim. Ali, oni su zapravo slabi lideri.
Želeli bismo da vidimo pregovore na kojima će učestvovati šest država: Severna i Južna Koreja, Japan, SAD, Rusija i Kina, i stvaranje zone bez nuklearnog oružja. Takođe, želimo nastavak pregovora o smanjenju nuklearnog arsenala između SAD i Rusije. Ovi su pregovori odavno ušli u ćorsokak. Naša je želja i da dođe do Sporazuma o opštoj zabrani sprovođenja nuklearnih proba. Ovaj sporazum bi govorio da nuklearno oružje ne samo da je nemoralno, već je i nezakonito.
Da li bi zabrana upotrebe i posedovanja atomske bombe pomogla da se uspostavi svetski mir?
— Naš stav o ovom pitanju je veoma jasan. Humanitarne organizacije rade na pokušajima obustave trgovine oružjem, upotrebe oružja razornog dejstva u gradovima, upotrebe mina i kasetnih bombi. Ne želimo tek da se „oslobodimo“ nuklearnog oružja i svakog drugog ubojitog naoružanja. Želimo da iskorenimo uzorke rata, uzroke nasilja u našim društvima i nasilnu upotrebu oružja, kao i investicije, ogroman novac koje prelazi iz ruke u ruku pri prodaji oružja.
Većina nas koji radimo u organizaciji Međunarodne kampanje za zabranu nuklearnog oružja dugo smo radili na tome da militarizam udaljimo iz konflikata i da primoramo političare da sve sukobe rešavaju najpre diplomatskim i političkim putem. Konflikata će uvek biti, ali nema potrebe da uvek dolazi do masovnih ubistava, varvarstva i ubistava u obimu koji je sada prisutan u svetu. I nije važno da li se radi o nuklearnom, hemijskom oružju ili minama, kasetnim bombama. Mi jednostavno moramo da se borimo protiv upotrebe bilo kakvog oružja.
