Vest koju je preneo „Vašington post“ da američki predsednik Donald Tramp planira sledeće nedelje da povuče podršku Sporazumu o iranskom nuklearnom programu, podigla je prašinu u svim svetskim centrima moći.
Američki list navodi, pozivajući se na izvore bliske Beloj kući, da sporazum nije u nacionalnom interesu, a da bi Trampova odluka bila prvi korak u procesu koji bi mogao da dovede do propasti sporazuma šest sila sa Iranom iz 2015. kojim su ograničene nuklearne aktivnosti Teherana.
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov nazvao je saznanje američke štampe glasinama i naveo da Moskva smatra da je Sporazum jedno od najvažnijih dostignuća međunarodne zajednice.
Ruski stručnjak za Bliski i Srednji istok Stanislav Tarasov kaže da Tramp daje veoma kontradiktorne izjave povodom Irana, jer je ranije šef Pentagona Džejms Matis tvrdio da je nuklearni sporazum u interesu SAD.
„Pored Matisa, sličnu izjavu dao je i državni sekretar Reks Tilerson. Osim toga, iransko Ministarstvo spoljnih poslova predložilo je Americi kompromisno rešenje povodom određenih tehničkih aspekata nuklearnog sporazuma, na koje Teheran ranije nije želeo da pristane. Znači, i Vašington i Teheran se zalažu za kompromis, ali nije jasno kako će se Tramp ponašati 12. oktobra, kada, prema informacijama pojedinih medija, planira da poništi taj sporazum. Izgleda da u njegovom timu vlada haos, kako zbog Irana, tako i zbog Severne Koreje. Imam utisak da je na pomolu ili ostavka šefa američkog vojnog resora, ili — Trampova“, kaže Tarasov.
Ekspert Instituta za istočne studije Ruske akademije nauka Vladimir Sažin ne veruje da će SAD poništiti nuklearni sporazum, a smatra da je optužba Bele kuće da Iran ne poštuje ovaj dogovor u najmanju ruku neozbiljna.
„Međunarodna agencija za nuklearnu energiju potvrdila je sedam puta da Teheran ne krši sporazum, pa Tramp jednostavno nema razlog da izađe iz njega. Mislim da je američki predsednik prosto nezadovoljan iranskim raketnim programom. Istina je da Iran jača raketni potencijal, ali to nema nikakve veze sa nuklearnim sporazumom. Osim toga, nakon ukidanja sankcija Iran privlači sve veću pažnju međunarodnih biznis krugova. Saveznici SAD u Evropi i u jugoistočnoj Aziji zalažu se za razvoj poslovnih odnosa sa Teheranom i — blago rečeno — neće biti zadovoljni odlukom o ukidanju sporazuma i uvođenju novih sankcija“, naglašava Sažin.
On dodaje da bi, ako SAD izađu iz sporazuma, Iran mogao da nastavi sa razvijanjem nuklearnog programa. Teheran, kaže naš sagovornik, neće moći da napravi nuklearnu bombu za pet dana, ali će u doglednoj budućnost Iran sigurno imati nuklearno oružje, što bi izazvalo veoma oštar odgovor Saudijske Arabije i Izraela.
„To znači da bi Trampova odluka mogla da dovede do napada Izraela na iranske nuklearne objekte i na kraju do velikog rata u regionu. Trebalo bi pomenuti i moralni i politički aspekt priče. Nuklearni sporazum sa Iranom je veliki i, verovatno, jedini uspeh međunarodne diplomatije kada je reč o sprečavanju širenja nuklearnog oružja. Napuštanje takvog sporazuma imalo bi katastrofalne posledice po ugled Trampove administracije u svetu: jednostavno, u ovom slučaju bi Tramp postao odmetnik, čak i za saveznike Amerike“, zaključuje Sažin.
Bivši šef komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Viktor Ozerov izjavio je da postoji strah od jednostranog izlaska Amerike iz Sporazuma o likvidaciji raketa malog i srednjeg dometa, ukoliko izađe iz Sporazuma o iranskom nuklearnom programu. Prema njegovim rečima, to će biti i negativan signal za rukovodstvo Severne Koreje.
