Portal „Politiko“ ocenjuje da „lideri NATO-a često naglašavaju da je u pitanju odbrambeni savez, a da je izgleda najbolja odbrana termonuklearna odbrana“ i podseća da se svetske nuklearne sile, uključujući NATO članice — SAD, Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo — protive sporazumu za koji se zalažu najnoviji dobitnici Nobelove nagrade za mir.
Navodi se da su u julu ove godine 122 zemlje-članice Ujedinjenih nacija glasale za usvajanje Sporazuma o zabrani nuklearnog oružja, a prema podacima ICAN dosad su ga 53 zemlje potpisale i tri ratifikovale. Prilikom glasanja u UN jedino se Holandija izjasnila protiv sporazuma.
Stoltenberg je u saopštenju pozdravio pažnju koju je Nobelov komitet posvetio pitanju neširenja nuklearnog oružja, ali je naveo da je sporazum ICAN pogrešan put ka smanjenju nuklearnog arsenala.
„NATO je posvećen očuvanju mira i stvaranju uslova za postojanje sveta bez nuklearnog oružja. Mi delimo ovaj cilj s ICAN i pozdravljamo pažnju koju je Nobelov komitet posvetio ovom pitanju. Ipak, Sporazum o zabrani nuklearnog oružja ne približava nas cilju stvaranja sveta bez nuklearnog oružja. U stvari, njime se rizikuje napredak koji smo tokom godina ostvarili u razoružanju i neširenju oružja“, tvrdi generalni sekretar Alijanse.
Stoltenberg je, navodeći „aktuelno bezbednosno okruženje“, naveo da zemlje-članice NATO-a nemaju drugog izbora osim zadržavanja sopstvenih nuklearnih arsenala.
„Ono što nam je potrebno jeste smanjenje nuklearnog naoružanja koje je moguće proveriti i koje je uravnoteženo. Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, koji su potpisale članice NATO-a, ostaje osnova međunarodnih napora u tom pravcu. Od kraja Hladnog rata, članice NATO-a dramatično su smanjile sopstveno nuklearno naoružanje. Ali, dokle god nuklearno oružje postoji, NATO će ostati nuklearni savez“, naveo je Stoltenberg.
Tanjug
