Bombarderi su, kako je navedeno, sprovodili mnogobrojna gađanja navođenim raketama po zamišljenim metama, punjenja goriva tokom leta, a izvršavali su i prinudna sletanja na aerodrome koji nikada dosad nisu videli te avione.
Ukupno je bilo uključeno pet aerodroma i dva poligona u različitim regionima Rusije, od zapada do dalekog istoka, a prvi put je bio iskorišćen i aerodrom u Anadiru, gradiću na krajnjem istoku Rusije.
Prema oceni ruskih medija, ova vežba omogućila je ruskoj vojsci da proširi domet upotrebe ruske strateške avijacije, kao i da potvrdi svoju mogućnost da može da izvrši napad na zamišljenog neprijatelja koji se nalazi na bilo kojoj tački na planeti.
Stručnjaci su mišljenja i da je ova vežba svojevrsna poruka pre svega SAD, a ugledni vojni analitičar i kolumnista „Komsomolske pravde“ Viktor Baranec smatra da, za razliku od severnokorejskih raketa, za koje se još uvek ne zna da li su u stanju da dolete do američkog tla, Rusija raspolaže naoružanjem koje ima tu mogućnost.
„Ja bih rekao da je cilj ove vežbe da se ohlade pojedine vruće glave u Beloj kući i Pentagonu“, rekao je Baranec.
Avioni Tu-22M3 i Tu-95MS predstavljaju izuzetno ozbiljno naoružanje, dodaje on, budući da je reč o supersoničnim avionima naoružanim raketama koji su u stanju da bombarduju ciljeve na udaljenosti od 3.000 kilometara od aerodroma.
