U članku „Gardijana“ pod nazivom „Tajna uloga Amerike u ruandskom genocidu“, govori se o tome da je ubistvo tadašnjeg predsednika Žuvenala Habijarimane realizovano uz pomoć CIA. Ubistvo Habijarimane je bio povod i početak genocida, kada je prema procenama ubijeno čak oko 800.000 osoba.
„Istraga koju je sproveo britanski list ’Gardijan‘ krajnje je negativno primljena u Ruandi“, rekao je za Sputnjik ekspert — anoniman, ali pouzdan izvor. Sličnu verziju događaja iz 1994. godine ponudio je i britanski kanal Bi-Bi-Si u okviru emisije „Ruanda: Nedorečena priča“, koja je emitovana 2014. godine. Nakon ove emisije je parlament Ruande usvojio odluku da se zabrani emitovanje Bi-Bi-Sija u toj zemlji.
Oba istraživanja britanskih medija optužuju Pola Kagamea, koji je predsednik Ruande od 24. marta 2000. godine do današnjih dana. Navodno, Kagame je umešan u ubistvo bivšeg predsednika Žuvenala Habijarimane. Osim toga, britanski mediji govore da je većina žrtava poreklom iz naroda Hutu, a ne Tutsi (suprotno opšteprihvaćenoj verziji).
Zbog sličnih tvrdnji je 2006. godine Ruanda na tri godine prekinula diplomatske odnose sa Francuskom. To se desilo nakon što je francuski sudija Žan-Luj Bruger izdao nalog za hapšenje nekoliko ljudi iz bliskog okruženja Kagame, uz navodne sumnje da su učestvovali u ubistvu prethodnog predsednika Ruande 6. aprila 1994. godine.
Trenutni predsednik Ruande Pol Kagame je završio američku vojnu školu u državi Kanzas i „uvek je uživao podršku klana Klinton i konkretno Madlen Olbrajt“, govori u intervjuu za Sputnjik pukovnik Žak Ogar. Inače, pukovnik Ogar je komandovao jednim od tri odreda francuske mirovne operacije Turkuaz u okvirima UN od juna 1994. godine.
„Optužuju vas za revizionizam, ali kada počnete da govorite o tome, onda ispada sve upravo suprotno: nisu Hutu ubijali Tutse, već obrnuto. Ali, o tome je zabranjeno govoriti. Ova tema je tabu, jer ona baca senku na sadašnju vlast u Ruandi koja crpi svoju legitimnost upravo iz genocida 1994. godine“, govori Ogar.
„Slučaj sa genocidom je bio iskorišćen u političke svrhe. Te 1994. godine je došlo do velikog broja ubistava kojih je i ranije bilo, a potom ih je bilo još i 1995. i 1996 i 1997. godine, ali o tome niko ne govori“, tvrdi pukovnik.
Prema Ogarovim rečima, pošto je došlo do odluke o slanju misije Turkuaz, Amerikanci su bili besni zbog toga što se Francuska vratila u taj region.
„Ruanda i Uganda u ovom trenutku pomažu SAD koje podržavaju oružane grupe u provincijama Kivo i Katangi. Na početku devedesetih Francuska je imala uticaj u Ruandi, dok je Uganda svojevremno bila kolonija Belgije, takođe frankofona zemlja. SAD su pokušale da se otarase potencijalnog konkurenta koji bi stao na put krađi ogromnih prirodnih bogatstava“, objašnjava francuski pukovnik.
SAD su počele da pokazuju interesovanje za predele oko Velikih jezera tokom devedesetih godina, što se objašnjava strateškim i ekonomskim razlozima. Ovi regioni inače obiluju retkim i skupim prirodnim bogatstvima. Žak Ogar je ranije bio i predsednik konsultantske kuće „EREE“, i zbog prirode posla zna da se tamo osim zlata, volframa i olova, mogu naći i brojni retki i skupoceni metali.
„Amerikanci su hteli da kontrolišu ovaj region, što su zapravo i postigli, jer se sada sva ova fenomenalna bogatstva iz provincija Kivo i Katanga prevoze do istočnoafričkih luka i potom isporučuju kompanijama u Izrael, Ameriku i Britaniju na dalju preradu“, ističe Ogar.
Lesli Varen, novinarka koja se specijalizovala za pitanja Afrike, a uz to i direktorka Instituta za monitoring i izučavanje međunarodnih i strateških odnosa, za Sputnjik takođe iznosi mišljenje da su SAD podržavale Pola Kagamea:
„Kagameova vojska je oružje dobijala u Ugandi, koja je pod uticajem SAD. U tom trenutku je cilj Amerikanaca bio da povrate svoj uticaj u Africi. Osim toga, oni su pošto-poto hteli da se oslobode Mobutua, bivšeg diktatora Zaira, kojeg su pak opet oni sami doveli na vlast“.
Varenova objašnjava da svaki put iznova pljušte optužbe za revizionizam, onda kada je potrebno opravdati Kagamea, sadašnjeg predsednika. Tada se obično koristi ista terminologija, poput „pristalica revizionizma“, jer reči genocid i revizionizam idu ruku podruku. Novinarka dodaje da je jasno da su avion u kojem je bio bivši predsednik oborili Kagameovi ljudi i da se to jasno može videti i iz pomenutog teksta „Gardijana“.
Genocid u Ruandi se odigrao između 6. aprila i sredine jula 1994. godine. Tada je došlo do masovnih ubistava na stotine hiljada pripadnika manjinskog naroda Tutsi, kao i pripadnika naroda Hutu, koji su se suprotstavljali ovim postupcima ekstremista iz svog naroda. Zločin su uglavnom počinile dve Hutu ekstremističke organizacije: Interahamve i Impuzamugambi.
Ovaj genocid predstavlja najsvirepiji zločin tokom Ruandanskog građanskog rata. Po proceni iz februara 2008, broj žrtava bio je preko 1.074.000.
