„Srbija je i najveća zemlja na Balkanu i politička okosnica celog regiona. Značaj regiona Balkana pokazivao se kroz istoriju — sa izostankom balkanske stabilnosti, biće ugrožena evropska stabilnost“, navedeno je između ostalog u pismu 14 članova Predstavničkog doma američkog Kongresa koje su uputili državnom sekretaru SAD Reksu Tilersonu.
Srbija neće doveka biti konstruktivna
U tom pismu, čija su prva dva potpisnika kopredsedavajući srpskog kokusa Ted Po i Emanuel Kliver, poziva se na obnavljanje političke pažnje posvećene Balkanu i dodatnu podršku Srbiji.
Borko Stefanović, sadašnji lider Levice Srbije, a u periodu od 2003. do 2007. zamenik ambasadora Srbije u Vašingtonu, koji je imao zadatak da formira ovaj kokus, kaže da ovo pismo trenutno ne može imati neki dublji efekat ali napominje da je činjenica da srpski kokus i u ono vreme i sada treba da često piše pisma predstavnicima američke administracije, odnosno vlade.
U ono vreme je srpski kokus pisao otprilike jednom u tri meseca američkom predsedniku i državnom sekretaru, podseća Stefanović, i to je uobičajena delatnost kojom se pokazuje stav srpskog kokusa o određenim pitanjima. Potpisnici pisma su mahom novi kongresmeni i oni koji su već prepoznata imena u srpskom kokusu.
„Ono što je poruka pisma, a to je drugi par rukava, jeste da Srbiju treba čvrsto držati na zapadnoj strani, kako oni to kažu, jer u suprotnom neće moći da bude regulisan odnos između Srbije i Kosova. To je poruka Tilersonu da obrati pažnju na Srbiju, jer ako to ne učini, ona bi mogla da prestane da bude konstruktivna“, sugeriše Stefanović za Sputnjik.
To je nešto što je suštinski politika američke administracije, konstatuje Stefanović, i ne vidi tu nikakvu devijaciju američke spoljne politike prema Balkanu — a to je politika održanja stabilnosti nauštrb bilo kakvih reformi.
„Lobistički potencijal je ogroman, ali on nije plaćen. Dakle, to ljudi rade iz uverenja i zbog toga što recimo imaju podršku srpskih birača u svom izbornom okrugu, što je u ovom slučaju vrlo, vrlo malo. Međutim, problem je u tome što politiku prema Balkanu sprovodi drugi i treći ešalon u Stejt dipartmentu, i ona je vrlo inertna i teško da će se promeniti“.
Konkretan predlog ima veći odjek
Bilo bi interesantnije, bez obzira na to da li bi bilo nekog pravog uticaja, da je, na primer, predlaže Stefanović, to pismo sadržalo poziv da se napravi konferencija o Balkanu i da se pretrese princip samoopredeljenja ili princip nepovredivosti međunarodno priznatih granica. Onda bi to, kaže ovaj bivši diplomata, imalo nekog odjeka, a ovako će činovnici u Stejt dipartmentu ovo pismo pročitati i reći: pa da, to i radimo.
„Nema nekog značajnog zaokreta, i plašim se da je i Tilersonu i Trampu u suštini na spisku prioriteta Balkan negde na dnu. Kongresmeni u pismu pokušavaju da im kažu da Balkan nije toliko nebitan. Ali bojim se da će za to trebati puno vremena i još puno ovakvih pisama i napora, što svakako podržavam“, napominje Stefanović.
Lobisti, precizira on, mogu da promene politiku neke države, ali za to treba zaista mnogo dinamičnija aktivnost.
„Ne kažem da srpski kokus ne radi, nego kažem da to treba da bude dinamičnije. Njihova aktivnost se ogleda ne samo u pismima nego pre svega u donošenju takozvanih neobavezujućih rezolucija Kongresa koje izražavaju stav Kongresa prema određenom pitanju“, pojašnjava Stefanović.
Na primer, ukazuje on, kad bi doneli rezoluciju koja kaže da američki kongres podržava stav Srbije o nepovredivosti granica na Balkanu. Ili rezoluciju da američki kongres poziva američku vladu da uđe u proces pune normalizacije odnosa Beograda i Prištine sa mogućnošću promene granica.
„Oni to mogu da urade kroz rezolucije i da se bore da rezolucije budu usvojene. Takođe, mogu i da organizuju događaj gde bi pozivali razne ljude iz raznih oblasti koji bi svedočili pred Kongresom na određenu temu“, dodaje Stefanović.
Kad se sve to zajedno napravi, ističe sagovornik Sputnjika, u jednom dužem vremenskom periodu može doći do promena, zato što američka administracija ne može da ignoriše takva dešavanja.
