„To ponovno buđenje nacija nije ništa drugo nego objava rata Evropskoj uniji“, poručio je austrijski predsednik Van der Belen odmah posle govora Donalda Trampa u UN. „Protivim se takvim pretnjama“, reagovala je nemačka kancelarka Angela Merkel i istakla da se Nemačka i SAD ne slažu po pitanju stava o Severnoj Koreji, osudivši pretnju američkog predsednika da će „totalno uništiti“ tu državu.
Kad lično pređe na međudržavno
Za Aleksandra Kamkina sa Instituta za evropske studije Ruske akademije nauka ovo je samo nastavak razmene kritika između Merkelove i Trampa, koja traje već nekoliko meseci. Do toga se došlo, pojašnjava Kamkin za Sputnjik, ne samo zato što Nemačka i SAD imaju različite stavove kad je reč o određenim bezbednosnim pitanjima, već pre svega zbog lične antipatije, to jest Tramp i Merkelova se međusobno ne vole.
„Podsećanja radi, nemačka kancelarka je davala prilično sarkastične izjave o Trampu dok je trajala kampanja. Sa svoje strane Tramp je insistirao na tome da Nemačka izdvaja dva posto BDP-a za NATO, što je izazvalo nezadovoljstvo Berlina. Sve to je negativno uticalo na odnose Nemačke i SAD“, napominje Kamkin.
Međutim, ukazuje analitičar Instituta za evropske studije Ruske akademije nauka, trebalo bi imati u vidu da se Nemačka posle 1945. godine stalno zalaže za „pacifistički pristup“ i pokušava da izbegne bilo kakvu ratobornu retoriku.
„Balkan je bio izuzetak, jer je u ratovima na tim prostorima Nemačka podržala Hrvatsku i kosovske separatiste. Ali kasnije je Nemačka odbila da učestvuje u Iračkom ratu i igrala je veoma skromnu ulogu u Avganistanu. Berlin se zalaže za dijalog, dok se Tramp ponaša kao slon u staklarskoj radnji. To je razlog zašto Merkelova daje ovakve izjave povodom Severne Koreje“, podseća Kamkin.
Trampovi govori nisu muzika za uši globalista
Prosto je neverovatno, konstatuje za Sputnjik analitičar Saša Adamović, da je govor Donalda Trampa u UN izazvao toliku i takvu kontroverzu.
„Svako ko i malo razume Trampa i njegovu politiku, a imali smo priliku da u ovih poslednjih osam, devet meseci koliko je u Beloj kući konačno razumemo i njega i ono što on želi, ne može reći da ovaj govor predstavlja bilo kakvo iznenađenje i bilo kakvu kontroverzu“, ističe Adamović.
Sa druge strane, navodi on, globalistički mediji će sve učiniti da Trampov govor predstave kao kontroverzan jer u njemu vide ono što se njima zaista ne dopada.
„I ovoga puta zbog onoga što su čuli u njegovom govoru, a to ni u kojem slučaju nije odstupalo od njegove dosadašnje spoljnopolitičke agende, sve su učinili da taj govor dovedu u pitanje i da ga predstave kao kontroverzan i da ga predstave kao govor koji je maltene svetu objavio ili najavio nuklearni rat“, kaže Adamović.
Taj govor treba pažljivo pročitati i analizirati, podvlači Adamović, i videće se da su Trampove reči izvrnute i da je on u stvari govorio šta će se desiti ako Severna Koreja napadne Ameriku ili njene saveznike i da tek onda može doći do njenog uništenja, što nije pretnja već bukvalno činjenica.
„Izgleda da novoustoličena liderka slobodnog sveta Angela Merkel, koja se navodno usprotivila Trampovoj pretnji uništenja Severne Koreje i mudro predložila diplomatiju i sankcije kao način rešavanja severnokorejskog problema, još nije razumela Trampovu politiku i pre svega njegov način pregovaranja jer je mogla u poslednjih nekoliko meseci koliko je Tramp u Beloj kući da razume način na koji on pokreće stvari, odnosno pregovara“, naglašava Adamović.
Trampova ideja kad je u pitanju Severna Koreja, rezonuje Adamović, jeste da prenaglašenom retorikom izvrši pritisak ne samo na Severnu Koreju, već pre svega na Kinu, jer je jasno da je Severna Koreja u nekom smislu klijent države Kine i da Tramp veruje da se uz pomoć Kine mogu zauzdati nuklearne ambicije severnokorejskog lidera.
„Sa druge strane je austrijski predsednik koji je, podsetimo, izabran kao favorit globalističkih struktura u EU. Trampov govor očito nije muzika za uši globalista iz EU s obzirom da znamo u kakvom stanju se nalazi EU. Da je to struktura iz koje izlazi Velika Britanija, jedna od ključnih članica EU, a sa druge strane izgleda da je otpala i svaka mogućnost da će jednog dana Turska postati članica EU“, smatra Adamović.
Znači i Angela Merkel i austrijski predsednik su deo globalističkih struktura u EU koji zastupaju tu globalističku agendu koja je direktno suprotstavljena Trampovoj agendi, pa prema Adamovićevom mišljenju nije nikakvo čudo što na neki način zajedno nastupaju.
Elite hoće da misle nezavisno od Vašingtona
„Mogao bih da se saglasim sa ocenom Angele Merkel da što se tiče Severne Koreje rešenje jeste diplomatija. Međutim, ovde je takođe prisutan trend da nemačke elite i elite koje su joj bliske žele da od EU stvore neki novi pol u međunarodnim odnosima“, sugeriše Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Vidi se, dodaje on, i po organizaciji konferencija i foruma, koje uglavnom pokreću nemačke fondacije ili neke zemlje bliske Nemačkoj, poput Austrije i Mađarske, da opet postoji ideja o stvaranju nekakve evropske vojske i prerastanja EU u nezavisan pol moći na svetu.
„Dakle, u tom smislu bi se ove Trampove kritike mogle protumačiti kao želja da EU zaista počne da vodi neku nezavisnu politiku. Naravno, tu su veliki problem Istočna Evropa, posebno Poljska, zatim baltičke države, koje se u svakom slučaju više oslanjaju na SAD nego na Nemačku i EU“, rezonuje Janković.
Jedno bi, napominje Janković, želele elite koje predvode Nemačku, ali tu su Poljska, onda Mađarska iz drugih razloga, zatim Italija koja se ne slaže sa tim da Nemačka ima vodeću ulogu i da u svakom slučaju EU deluje nezavisno od SAD.
