Kada Merkelova od 7. do 11. juna bude putovala u Argentinu i Meksiko, to ni u kom slučaju neće biti samo formalna poseta u okviru nemačkog predsedavanja grupom G20 — biće to i podrška jednoj određenoj slici sveta, ocenjuje nemačka medijska kuća.
„Merkelova je pomalo nevoljno postala braniteljka slobodne trgovine“, kaže Detlef Nolte, direktor hamburškog Instituta za latinoameričke studije GIGA.
„Zato bi njena misija mogla da bude značajna kada je reč o produbljivanju odnosa sa zemljama Latinske Amerike.“
U Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke kažu da se očekuje da Angela Merkel govori o temeljima nemačke politike u Latinskoj Americi.
To bi i bilo primereno, smatra istraživač Ginter Majhold iz Fondacije za nauku i politiku, i podseća da je ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele svojevremeno u Argentini, Meksiku i pre svih Brazilu video „sile oblikovanja“, koje na regionalnom i globalnom nivou mogu da daju značajan doprinos rešavanju globalnih problema kao što su slobodna trgovina ili promene klime.
Međutim, posle toga su došle ekonomske krize: Argentina i Brazil su skliznuli u recesiju, a Brazil je takođe zahvatila trajna politička kriza.
Teško je reći da li bi slobodna trgovina mogla da spreči krizu, ali se zna da nijedna od te dve zemlje godinama nije pokazivala nikakvo interesovanje za nju.
Tako pregovori Merkosura, organizacije koju čine Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj i Venecuela, i EU o trgovinskom sporazumu od njihovog zvaničnog početka 1999. godine, i pored više pokušaja da se „ožive“, gotovo uopšte nisu napredovali, ali Detlef Nolte kaže da za to nisu krivi Južnoamerikanci.
„Zemlje Merkosura hoće da isporučuju Evropi poljoprivredne proizvode, ali to EU neće“, pojašnjava on.
Što se tiče Meksika, ta zemlja je naklonjena svetskoj trgovini. U poređenju sa drugim privredama Latinske Amerike, meksička je u dobrom stanju, iako ima umeren rast, ali ta zemlja ima mnogo sopstvenih problema: organizovani kriminal, korupciju, migraciju i — pogotovo sada — odnose sa SAD.
Meksiko sa EU ima Okvirni sporazum kojim je dogovoreno sukcesivno povećavanje obima slobodne trgovine određenom robom i uslužnim delatnostima, a pre godinu dana taj sporazum je modernizovan.
Ali iako Meksiko ima sporazume o slobodnoj trgovini sa mnogim drugim zemljama Latinske Amerike i Azije, 80 odsto izvoza te zemlje ide u SAD, s tim što bi to moglo da se promeni.
Jer, kako ukazuje „Dojče vele“, ako Tramp izoluje SAD od međunarodne trgovine, privreda Meksika, koja je orijentisana na izvoz, ostaće bez novih tržišta za plasiranje svojih proizvoda.
Merkelova bi morala da pozicionira EU i Nemačku kao važne aktere, zaključuje i Ginter Majhold, koji smatra da ona ima o čemu da pregovara.
„Meksiko već godinama gaji velika očekivanja od Nemačke, koja do sada nisu ispunjena, posebno na planu naučno-tehničke saradnje“, prenosi taj poznavalac Meksika.
U Argentini bi takvo pozicioniranje moglo biti još važnije, ako Nemačka ne želi da prepusti teren drugim silama, s obzirom na to da su Rusija i Indija poslednjih godina povećale uticaj.
Merkelova bi da u tim zemljama pokuca na otvorena vrata kada se radi o nameri da se stvori alijansa protiv SAD i za slobodnu trgovinu.
Tanjug
