Kad daje izjave koje se ne tiču najuže albanskih stvari Edi Rama nikad ne govori u svoje ime, kaže za Sputnjik analitičar Aleksandar Pavić, reagujući na poruku albanskog premijera da Bosna i Hercegovina, Srbija, Makedonija i Kosovo i dalje nedostaju na NATO mapi.
„Rama je kurir, poštar, on govori ono što neće da kažu zvaničnici NATO-a i onda koriste nekog kao što je premijer Albanije da kažu ono što u stvari jeste cilj. Jer sve što se u poslednjih dvadesetak godina radi na ovim prostorima i uopšte na prostoru Evrope ukazuje na to da NATO nema nameru da se zaustavi“, tvrdi Pavić za Sputnjik.
Sofisticirani militarizam
Naravno da Rama ne govori samo u svoje ime, saglasan je i Aleksandar Mitić iz Centra za strateške alternative, i njegova izjava je u potpunosti u skladu sa strateškom komunikacijom NATO-a koja se sastoji od toga da sa jedne strane imamo umerene izjave generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, a sa druge strane agresivnije izjave koje daju razni analitičari i državnici poput Edija Rame.
Uloga Stoltenberga u takvoj strateškoj komunikaciji NATO-a, pojašnjava Mitić za Sputnjik, jeste da izvrši neku vrstu anestezije srpskog javnog mnjenja i uveri ga da ne postoji ozbiljniji pritisak na Srbiju da postane članica NATO-a, da će to biti potpuno demokratski izbor i da se praktično Srbija ne nalazi pod bilo kakvim moranjem da uđe u Alijansu.
Sa druge strane, precizira Mitić, razni analitičari, eksperti, zapadni mediji, i političari poput Rame šalju poruke koje su drugačijim tonom plasirane i koje govore upravo suprotno, a to je da postoji vrlo ozbiljan interes i vrlo ozbiljan pritisak da preostale zemlje Zapadnog Balkana uđu u NATO što pre i sve to pod pravdanjem bezbednosnog vakuma koji može da nastane, a koji bi mogle da iskoriste pre svega Rusija i Kina.
„Očigledno je, dakle, da se radi o dosta sofisticiranoj strateškoj komunikaciji. Međutim, čini se da građani Srbije dobro čitaju između redova tu stratešku komunikaciju NATO-a o čemu govore i ispitivanja javnog mnjenja“, napominje Mitić.
Naravno, dodaje on, ne treba zaboraviti ni poruku koju je šef Vojnog komiteta NATO-a uputio Rami, odnosno neku vrste pohvale koju je Albanija dobila za doprinos regionalnoj saradnji, umesto osuda za velikoalbansku politiku koju sprovodi Tirana.
„Jasno je da su i ta politika i sve ono što se dešavalo poslednjih godinu dana, kao i istupi Edija Rame i prema Makedoniji i prema Kosovu, bili koordinisani na nekom drugom nivou, na nekom drugom mestu i ovakve izjave iz NATO-a upravo to i potvrđuju“, uočava Mitić.
Sprovođenje davnašnjeg plana
Sve ono što je bivši državni sekretar Ministarstva odbrane Nemačke Vili Vimer 2000. godine naveo u čuvenom pismu tadašnjem kancelaru Gerhardu Šrederu, podseća Aleksandar Pavić, govori da su tadašnja i sadašnja politika iste.
„Tad je rečeno da je jasno da je prekršeno međunarodno pravo kad je bombardovana Jugoslavija, da je to urađeno da bi se postavila američka vojska u taj deo Evrope da se ispravi greška Ajzenhauera, koji to nije uspeo da uradi 1945. godine, i da Amerikanci sebe vide kao naslednike Rima, što znači da je cilj da se dođe do krajnjih granica rimskog limesa, a to je prostor, praktično crta, od Sankt Peterburga do Odese. To se danas oživljava u obliku Intermarijuma i sve istočno od toga se smatra neprijateljskom teritorijom, a sve što je zapadno od toga, a Srbija upada u taj deo, mora da bude vojno obezbeđeno“, kategoričan je Pavić.
Tako da NATO apsolutno ima pretenzije da usisa ceo prostor, rezonuje Pavić, a to što njegovi zvaničnici to javno ne govore samo ukazuje da ne treba da posmatramo reči već dela koja pokazuju da se sve događa upravo onako kao je Vili Vimer otkrio.
„Dakle, ovo što Edi Rama sad govori je samo poruka. Naravno, tu su i priprema javnosti, testiranje, čisto da se održi taj pritisak, ali jasno je da je to u stvari dan-danas politika NATO-a i Srbija je definitivno na meti. Da li kao članica NATO-a ili kao prostor koji je potpuno pacifikovan, jedino je pitanje o kojem može da se raspravlja“, ističe Pavić.
U Vimerovom pismu, dodaje Pavić, takođe postoji deo koji govori da bi Srbija, kako bi zapadna vojska trajno bila na njenom tlu, morala trajno da bude isključena i iz evropskih integracija i procesa.
„Može da se desi da oni za nas imaju na umu da budemo crna rupa, poligon i tako dalje, ali čvrsto okružen NATO državama tako da se to svodi na isto, osim što nećemo imati nikakve privilegije ili kvazi privilegije koje imaju NATO članice, a praktično ćemo imati obavezu, odnosno bićemo tretirani kao neka vrsta okupirane teritorije“, zaključuje Pavić.
