Budala reciklira samog sebe, pametan čovek citira suvisle opaske drugih ljudi. Ma znam, sad sigurno glasno izgovarate: o ne, opet pismo iz Srbije.
Mislite li da je meni bolje? Da nisam neuporedivo više puta ponovio to vaše „o, ne“? Da iz dosade sedim i naričem? Komesari, vi sa mukom čitate (i to samo zaglavlje) pisama koje vam šaljemo, a ja i svi moji sunarodnici svako njegovo slovo živimo.
E da, ovaj termin „komesari“, koji vi evropski činovnici sa ponosom nosite po hodnicima EU, u Srbiji ima pežorativan značaj još od zla vremena kad se većina vas nije ni rodila i predstavlja sinonim za teror sitnih duša iza kojih stoji sila pendreka nad nedužnim narodom koji ne misli kao oni. Nadali smo se da je to vreme prošlo, kad ono umesto slobode — opet komesari.
Tačno, budala sam! No, šta mi drugo preostaje? Postupam kao i moja država koja se nije latila ničeg jačeg i težeg od penkala. Ni ona ne može drugačije. U vakuumu su pokreti uzaludni.
Začepi gubicu, nije vredna Evrope
Čak i na miran glas iz Beograda reagujete ućutkivanjem, pa niko i ne pomišlja šta bi bilo da politički predstavnici građana Srbije samo i pomenu legitimnu i legalnu primenu sile onako kako je upotrebljavaju sve suverene države. Zato ćute, idu sa tegovima oko nogu i džakovima na leđima i pokušavaju da održe glavu države iznad vode, a ja moram da vam pišem po ko zna koji put.
Znam da vam je poznat autor citata sa početka pisma.
Uloga tog citata je dvojaka. Ona suštinska je nada da ćete i tako naopaki kakve vas nije dao bog, već vas je izvitoperila moć, konačno ako ne shvatiti, a ono barem staviti prst na čelo. Druga je moja mala pakost da vas barem iznerviram ako vam ništa drugo ne mogu, a vas do ludila dovodi i samo pominjanje Vladimira Putina. Istine i upozorenja još više.
Ponuda koju ne bi trebalo da odbijete
„Slučajevi Katalonije i Kosova i Metohije nisu uporedivi jer je Španija država-članica Evropske unije“, saopštavate pravdajući svoje dvostruke aršine.
Pa kako vas bre… A da, nema kod vas sramote, ne mogu na to da se pozovem. Kako se, bre, ako već pokušavate da opravdate svoje interese, više ne potrudite? Dajte barem neki malo teže oboriv razlog.
To da Katalonija i Kosmet nisu isti slučajevi jedino je tačno u vašim glavama. Tačno je jedino u vašoj viziji sveta u kojoj pravila smišljate za druge, a izuzetke za sebe. I to u ovom trenutku. Dan ranije ili kasnije, možete očas promeniti stav.
Mada, zašto biste se trudili. U koga je vlast u toga je i batina, pa vam se može. Stanje ostaje isto, ma šta vi kao opravdanje poturili nama pod nos.
„Kad je priznanje Kosova u pitanju, to je bio vrlo specifičan kontekst. To je bila pozicija usvojena od strane različitih UN deklaracija i različitih UN rezolucija i međunarodne zajednice. Veoma specifičan kontekst, sa specifičnim razlozima“, reče neki vaš portparol sa čudnim prezimenom, pa da ga ne pominjem. A i svejedno je, svi tako mislite.
Koje su to deklaracije UN? Koje rezolucije UN?
Ako tog mučenika terate pred novinare da pere vaša nepočinstva, barem ga naučite kako da laže, a da ga ne provale. E baš neću da umesto „laže“ napišem „zaobilazi istinu“. Barem preko tastature mogu da budem bahat kao i vi. Srbin je kao pesak, što ga više stiskate u šaci, sve više se migolji.
Evo ponude: ko pronađe te deklaracije i rezolucije UN, neka se javi. Zauzvrat obećavam u ime građana Srbije da ćemo pojesti sve one rakete Kim Džong Una. Lako mi je to da obećam u ime drugih, jer takvih rezolucija nema. Još jednom: nema!
Aman, čitava muka je baš zbog toga što UN nisu priznale Kosovo. Zato ste izmislili „dijalog“ u Briselu. Čuj, dijalog… Ali to je sad druga tema.
Evropsko novo odelo je golotinja
„Za EK ovo je unutrašnje pitanje Španije, koje se mora rešavati u skladu sa ustavnim zakonima Španije. Mi ponavljamo poziciju koju su imale i ova i prethodna Evropska komisija, a to je da bi, u slučaju da je ovaj referendum organizovan u skladu sa španskim ustavom, to bi značilo da bi se teritorija koja odlazi našla van EU“, izdeklamova vaš portparol.
Eh, da ste ovo rekli 1999. Da ste rekli i 2004. posle onog neljudskog pogroma. Ma ne bi bilo kasno da ste se dozvali pameti i 2008. kad ste ono zaobišli UN i počeli pojedinačno da priznajete da je umesto kartela na delu teritorije Srbije nastala država.
Izvukli ste kartu iz osnove te kule međunarodnih odnosa i očekujete da se takva tvorevina od papira ne sruši. Ne, vi znate da je ona pala istog trenutka kad ste prišli da izvučete osnovu, ali zahtevate od ostatka sveta da se pravi da je ona još tu i da je stabilna.
Ne, fatamorgana je fatamorgana. Srbija nije pustinja. Vidimo šta ste napravili. Progledajte i vi.
Pokažite te evropske vrednosti i standarde na delu, manite reči. Ti standardi nisu napisani da kad vam zatreba bacite pod noge sve ostalo kako biste ispunili svoje geopolitičke i ekonomske ciljeve.
I ne zamajavate nas. Isti ste prema nama prezivao se predsednik Srbije Milošević, Koštunica, Đinđić, Tadić, Nikolić ili sad Vučić. Ma i da Hašim Tači (on je građanin Srbije) postane predsednik Srbije, vaš odnos se ne bi promenio.
I zato, birajte mesto i vreme da se dogovorimo ili da se razilazimo. Dovoljno mi je muke i ovako, ne moram svaki čas da vam pišem i iznova proživljavam sve. Pa ako sam Srbin, nisam mazohista.
Neću vam, dakle, više pisati. Ako smo partneri, a valjda bi trebalo da budemo, hajde da se uvažavamo. Ne mora odnos da bude jedan prema jedan, ali ne sme biti ni milion prema jedan.
Ne želimo mi kod vas što vas volimo (okej, neki od nas vole vaše pare), već što nam je to sredstvo do cilja. Ne želite ni vi nas kod vas što nas volite, već što volite sebe i mrzite autora citata sa početka teksta.
E pa onda počnite.
Vi ste napravili problem, od vas mora krenuti i rešenje. Vi ste zarazili tkivo svetskog poretka, vi prvi morate primiti vakcinu.
Ne čekam vaš odgovor, čekam vaša dela.
