Grafiti „Vojvodina = Katalonija“, koji su osvanuli na nekoliko mesta u Novom Sadu i u još nekim gradovima u Vojvodini, prema mišljenju istoričara Dragomira Anđelkovića, predstavljaju jeftinu demagogiju onih političkih snaga koje igraju na vojvođanski separatizam, a potpuno su mrtve.
„Radi se o Nenadu Čanku koji je izgubio svaki smisao i svaki značaj, a pokušava da iskoristi jednu priču za sopstvenu revitalizaciju. Naravno, Vojvodina nije Katalonija, iz prostog razloga što Katalonija ima i istoriju državnosti i etničku samostalnost. Dok je Vojvodina pokrajina Srbije koja je stvorena kao srpsko vojvodstvo, kao srpska autonomija unutar Austrije. Sa druge strane, Vojvođani su u ogromnoj većini Srbi, preko 70 odsto, tako da nema nikakvih osnova za paralelu“, jasan je Anđelković.
Laloški spavači iz 1958.
Ako Čanak već želi da pravi neku paralelu, sugeriše taj istoričar, treba da je pravi sa Crnom Gorom, jer je Vojvodina srpska zemlja, kao i Crna Gora. U Crnoj gori je, konstatuje Anđelković, uspeo taj etnički eksperiment stvaranja veštačke nacije, u Vojvodini nije, ali neko pokušava isto to da uradi.
„I druga paralela je dobra, jer su vojvođanski separatisti na čelu sa Čankom sve ove godine u velikoj meri kriminalizovani. Vidimo ih u brojnim aferama, nasilju, što podseća na crnogorski režim Mila Đukanovića, koji je oličenje mafijaškog političkog i ekonomskog ponašanja. Tako da su smešne svakakve paralele sa Katalonijom, a umesne su one sa Crnom Gorom“, napominje Anđelković.
Ceo vojvođanski pokret je, naglašava Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba, napravljen u inostranstvu.
„Sve je započelo Salzburškom deklaracijom 1958. godine, koju su formulisala trojica opskurnih tipova, od kojih su dvojica bili saradnici nacizma. Oni su to radili pod zaštitom BND i CIA. Ideje žive duže nego ljudi i grupa tih opskurnih tipova je devedesetih godina prošlog veka, zahvaljujući delovanju stranih službi i lošoj Miloševićevoj politici, uspela da stvori nekakav pokret“, ukazuje Antić.
Taj pokret nikad nigde u Vojvodini nije prešao sedam odsto, podseća predsednik Naprednog kluba, a samo jednom, negde 1997. godine, na jednoj sasvim drugoj politici, Koalicija Vojvodina je dobila 17 odsto. To je, naglašava Antić, minorno, toliko ima pristalica u Austriji koji žele da njihova država bude deo Savezne Republike Nemačke.
„Međutim, u nekim uslovima od 2000. godine taj pokret je postao važan, zato što je neko iz Beograda odlučio da ih podrži. E sad, kad se dogodi neka velika nesreća, neki svetski rat ili neka velika kriza, kao što je ona iz 2008. ili ona iz 1929. godine, takvi ljudi dolaze na vlast. I to je problem. Zato je potrebno tu nedemokratsku grupu šovinista, stranih agenata do kraja demaskirati. U demokratiji se takvi ljudi ne hapse, ali se demaskiraju“, kategoričan je Antić.
Nažalost, ističe predsednik Naprednog kluba, ovde oni deluju kad god to treba SAD i Nemačkoj.
Đinđić je govorio drugačije
„I u ovom trenutku to ne treba SAD i Nemačkoj, ali prosto da se pokaže da jedna grupa ljudi, kad ne mogu da se prodaju Nemačkoj i Americi, onda se prodaju onome ko je na vlasti u Beogradu, da bi oni pokazali da imaju neku politiku“, rezonuje Antić.
EU ne želi da Katalonija bude nezavisna, smatra on, već se okrenula separatizmima i mogućnostima da se stvore mnoge države u pravoslavnom delu Evrope. Oni ne žele ni u arapskom svetu da se stvaraju nove države.
Katalonci su, posebno naglašava Antić, narod koji je nekoliko puta glasao za svoju samostalnost i nezavisnost, narod koji je progonjen, za razliku od izmišljene priče o finansiranju Vojvodine.
„Moram da podsetim one ljude koji možda u demokratskom bloku misle da je ideja autonomije Vojvodine progresivna i da ona ima neke veze sa Zoranom Đinđićem i originalnom Demokratskom strankom. Nema. Apsolutno nema. Zoran Đinđić je 2001. godine izjavio da Vojvodina nikad nije finansirala ostatak Srbije, već da je upravo bilo obrnuto“, podvlači Antić.
Napredni klub je pre tri godine objavio knjigu „Dosije Autonomne pokrajine Vojvodine“, podseća njegov predsednik i kaže da su autori potpuno demaskirali tu politiku.
„Ovo sa grafitima i paralelama sa Katalonijom je prosto provokacija, da pokažu da su tu. Oni su potpuno nestali kad je DS bankrotirala. Postojali su zato što je jednom centru DS-a bilo potrebno da tu stvara svoj bastion, pa se pokazalo da je nejak da održi stranku u opoziciji. Taj bastion je sad nestao, taj predsednik je otišao da se bavi svojim poslom na fakultetu“, obrazlaže svoj stav Antić.
Milu je upalilo, a Nenad neka čeka
I ranije su bili potrebni velikim silama, sad to nisu, ali prema njegovom mišljenju, to ne znači da sutra neće biti potrebni.
„Zato je loše što svaka vlast u Beogradu paktira sa takvima i daje im autonomiju misleći da tako ostvaruje želje i težnje tog naroda. Taj narod tamo želi svoja prava, taj narod tamo želi svoje regionalno pravo, on želi Srem, Banat i Bačku. Nikad ih nisu pitali šta žele. Mislim na referendum.“
Narod u Vojvodini, tvrdi Antić, ne želi da se odvoji od Srbije, ali i on, kao i Anđelković, pravi paralelu sa Crnom Gorom.
„Crna Gora je bila bastion srpstva, pa sad više nije. Tako da ko zna. Onaj ko sad brani autonomiju kako bi mu partijski drug, pašenog, šurak bio ministar tamo, on treba da zna da ratuje protiv Srbije. I što je najgore, ’aj što ratuje protiv Srbije, on ratuje protiv srpske nacije“, zaključuje Antić.
