Vojni analitičar Aleksandar Radić za Sputnjik kaže da u toj činjenici leži osnovni problem te grupacije. Koncept evropskih borbenih grupa je dobro izgledao i bio politički korektan u vreme kada je ta ideja razvijana, pre desetak godina, ali u praksi HELBROK nije doneo rezultat, zato što je reč o dupliranju kapaciteta u okviru NATO-a, kaže Radić.
„Sve to lepo zvuči kada se prezentuje na stručnim sastancima, kada se priča kako će evropske zemlje zajedno da formiraju snage, ali ostalo je nerešeno pitanje zašto borbene grupe postoje i šta od njih dugoročno može da se očekuje, jer i iz EU i iz struke, vojske na Zapadu, stalno se naglašava da nije reč o dupliranju NATO-a, već pokušaju da se pronađe evropski model, ali sa druge strane, odmah se ograđuju od tog stava i kažu — borbene grupe nisu jezgro buduće ’evropske vojske‘“, kaže sagovornik Sputnjika.
Kada je reč o pristupanju Srbije toj formaciji Radić smatra da u vojnom smislu naša zemlja ne dobija mnogo, ali da je članstvo očekivano, jer je u skladu sa opredeljenjem Srbije da bude članica EU, a pre toga, logično, treba da bude član takvih formacija.
„One ne mogu u srpskom javnom mnjenju da se prikazuju kao neka vrsta zamene za NATO, u kojima mi pronalazimo viziju buduće ’evropske vojske‘, kao izlaz iz situacije u kojoj se nalazimo, idemo ka Zapadu, želimo da budemo deo EU. Srbija ne izbegava da bude deo bezbednosnog konteksta koji to podrazumeva, ali istovremeno, naši političari ne žele da se suoče sa izuzetno negativnim stavom javnog mnjenja prema NATO-u. Evropske borbene grupe izgledaju kao sjajno rešenje kako raditi nešto sa NATO-m, a da pri tome možete da kažete: ’Pa oni zapravo nisu NATO‘“, kaže Radić.
Ivan Konovalov iz Centra za stratešku konjunkturu iz Moskve za Sputnjik kaže da spisak zemalja koje učestvuju u tom formatu ne izaziva veliki optimizam i oduševljenje. Međutim, primećuje da HELBROK ne čine isključivo zemlje koje su neprijateljski nastrojene prema Istoku.
„Kipar je prijateljska zemlja, kao što je i Grčka, koja je članica NATO-a, a pri tome razvija dobre odnose sa Rusijom. Što se tiče članstva Srbije, ta zemlja je u NATO okruženju i logično je da pokušava da razvija odnose sa svim važnim faktorima. Recimo, Jermenija je članica ODKB-a, ali bez obzira na to razvija odnose i sa NATO-om. Jasno je da je Srbija pod pritiskom i mislim da će njeno pristupanje EU biti uslovljeno stupanjem u NATO“, ocenjuje Konovalov.
On dodaje da je vest o Ukrajini i Srbiji u tim borbenim snagama stigla pre 2014. godine, niko u Rusiji ne bi ni obratio pažnju na nju, jer je tada Moskva aktivno sarađivala sa NATO-om, ali danas su stvari potpuno drugačije, kaže Konovalov.
„U svakom slučaju, ironični naslovi u ukrajinskim medijima poput onih da su ’bratuške‘ izdali Ruse, ne bi trebalo shvatati ozbiljno, kao što ne treba shvatati ozbiljno sve što pišu ukrajinski mediji. Međutim, Srbi sa jedne strane sa Rusima imaju zajednički Humanitarni centar u Nišu, a sa druge strane daju specijalan status NATO osoblju, i u tome je specifičnost položaja te zemlje. Ostaje samo da se nadamo da će se HELBROK stvarno boriti protiv terorizma na Balkanu i da neće učestvovati u aktivnostima koje imaju antiruski predznak“, zaključuje Konovalov.
Međutim, njegov beogradski kolega sumnja u buduću operativnost grupe. On objašnjava da bi evropske borbene snage trebale da budu angažovane u humanitarnim misijama, u uspostavljanju i održavanju mira, ali se i u praksi pokazalo da je reč o paralelnom koloseku sa NATO-a.
„To je klasična organizacija kopnene vojske koje se na svakih šest meseci aktivira po rotaciji. Srbija će biti deo te regionalne grupe u jednoj rotaciji, ali kada je trebalo da se ode u Indijski okean u akciju suzbijanja piraterije, određeni su ratni brodovi iz zemalja-članica NATO-a. Samo u pojedinim zadacima pojavile su se partnerske zemlje. Recimo, na zadatku obezbeđenja trgovačkog broda koji prevozi hranu za potrebe UN, ali i u okviru misije EU, pruža se zaštita tom brodu u slučaju napada i u Indijskom okeanu smenjuju se specijalci iz Srbije, Hrvatske i Crne Gore“, objašnjava Radić.
U Ministarstvu odbrane objašnjavaju da će u borbenim snagama Evropske unije učestvovati jedan vod Vojne policije, do pet štabnih oficira i predstavnici kancelarije za civilno–vojnu saradnju. Učešće Srbije biće operativno do 2020. godine.
