Nije prvi, a verovatno ni poslednji put da se među srpskim voćem i povrćem koje je namenjeno ruskom tržištu, nađe i ono inostrano koje bi da se prošvercuje kao naše gore list. Tako je od kada je Rusija uvela embargo na uvoz prehrambenih proizvoda iz EU kao odgovor na sankcije Zapada Rusiji. Znaju to i srpski i ruski zvaničnici i privrednici, ali i oni kojima je posao da šverc spreče. Pre svih inspektori Roseljhoznadzora, koji od strane srpskog Ministarstva poljoprivrede imaju otvoren poziv da u svakom trenutku dođu u Srbiju i zajedno sa srpskim kolegama analiziraju sve što je sporno.
U avgustu je od ukupno 1.200 pošiljki sporno bilo 12 zbog kojih je Ministarstvo poljoprivrede Srbije u dnevnoj komunikaciji sa kolegama iz nadležne ruske inspekcije. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je potvrdio da je Rusija od nas zatražila da joj do 2. oktobra dostavimo podatke o tome koliko površina imamo pod zasadima voća i povrća koje se najviše izvoze u tu zemlju. Sa tim podacima znaće pouzdano na koje izvozne količine mogu da računaju u narednom periodu.
Od januara do avgusta ove godine, izvoz povrća iz Srbije u Rusiju bio je veći 22 odsto u odnosu na isti period 2016, a voća 10 odsto.
Nedimović, naravno, ne isključuje da je neko pokušao da falsifikuje srpsku dokumentaciju da bi se okoristio. Da se sa tim, s vremena na vreme suočavamo, ispričao je i prilikom nedavnog intervjua Sputnjiku. Tako je prilikom kontrole sporne pošiljke, zajedno sa ruskim inspektorima utvrđeno da je ono što je upisano na našim deklaracijama tako i otpremljeno preko naše granice. Rusi su potom istraživali gde je došlo do falsifikovanja na putu od naše granice do ulaska u Rusiju. I naravno otkrili.
Direktor predstavništva Privredne komore Srbije (PKS) u Ruskoj Federaciji Dejan Delić ne bi, kaže da ulazi u analizu toga da li je bilo reeksporta, pogotovo s obzirom na podatke koji karakterišu izvoz Srbije u Rusku Federaciju za sedam meseci ove godine. A on je u svim segmentima rastao i to ukupno 25,7 odsto, do 567,8 miliona dolara. S obzirom na tendenciju, očekuje se da do kraja godine bude oko milijardu dolara, kaže Delić za Sputnjik.
A da li druge zemlje koje su pod sankcijama falsifikuju deklaracije, a da taj proizvod nije ni video Srbiju to, kako ističe, ne može da tumači.
„Mislim da treba da nastavimo ovaj tempo izvoza s obzirom na pokazatelje da naš proizvod ima kupca, tražen je i kvalitetan“, zaključuje direktor predstavništva PKS-a u Rusiji.
Na to ukazuju i rezultati učešća srpskih prehrambenih firmi na nedavno održanom Sajmu hrane održanom u Moskvi. Prve procene, kako kaže, pokazuju da su kompanije ugovorile nove poslove vredne više od 17 miliona evra.
Na pitanje kako će na dalju trgovinsku saradnju dve države uticati ako se utvrdi da je reeksporta bilo, Delić je mišljenja da neće biti dinamičnih ni posebnih promena u kursu trgovinskih odnosa Srbije i Ruske Federacije.
„U svakom slučaju, za sastanke koji se iduće nedelje planiraju u cilju unapređenja međuinstituacionalne saradnje nema dramatičnih tema“, kaže Delić.
Nedimović, koji će sledeće nedelje u Moskvi učestvovati na sednici mešovite komisije gde će sa najvišim ruskim zvaničnicima, između ostalog, i ministrom poljoprivrede Aleksandrom Tkačevim, razgovarati o svim pitanjima, ovih dana je morao da demantuje pisanje pojedinih medija da je ograničen izvoz srpskih proizvoda na tržište Ruske Federacije.
Drugim rečima, na srpskim voćarima i povrtarima je da i dalje povećavaju površine pod zasadima i njihov kvalitet koji će na ruskom tržištu imati sigurnog kupca, na lovcima u mutnom je da probaju da se tu nekako ovajde, a na ruskim inspekcijama da taj šverc spreče. Ne toliko što će se među srpskim jabukama naći, na primer, i neka poljska, nemačka, ili italijanska koja im sigurno neće stati u grlu zbog kvaliteta, već zbog principa. Ako ste već tražili sankcije, onda kusajte čorbu koju ste sami zakuvali.
Zato bi se moglo reći da je povremeno oglašavanje o reeeksportu više poruka EU da Roseljhoznadzor i dalje revnosno radi svoj posao.
