Zavera ipak nije prošla. Zakulisna akcija u kojoj je nameštenik hrvatske vlade, vanredni upravnik posrnulog koncerna „Agrokor“, najvećeg na Balkanu, došao u specijalnu misiju srpskoj premijerki, što se odavno ne pamti u odnosima kakve imaju dve države, ipak je provaljena.
Razlog za sastanak Anta Ramljaka i Ane Brnabić je ostao nepoznat, ako izuzmemo opštu odrednicu da je slučaj „Agrokor“ generalno sam po sebi povod. Ali on je to mogao da bude svaki dan u proteklih pola godine, a nije.
Zašto je naprasno Ramljak došao da Brnabićku informiše o situaciji u „Agrokoru“ i šta je ishod posete, takođe je nejasno. Niko od pozvanih za to pitanje nije hteo da to komentariše. Sigurno je, međutim, da je sve što se dešavalo u potaji bio razlog za dodatnu nervozu 11.000 zaposlenih u „Agrokorovim“ firmamama u Srbiji, plus članova njihovih porodica. Čitav jedan manji grad.
Nervoza među zaposlenima
A ta nervoza im ionako ne gine. Na pitanje koliko će sve izvesniji stečaj „Agrokora“ pogoditi privredu regiona, nekadašnji direktor „Merkatora“, tada najjačeg trgovinskog lanaca u regionu, koji je sada deo „Agrokora“, sadašnji gradonačelnik Ljubljane, Zoran Janković izjavio je da je najgore što će 60.000 zaposlenih u „Agrokoru“ živeti i raditi godinu-dve u velikoj nervozi i nesigurnosti zbog toga šta će biti sa firmom i sa njima.
Izvesno je da je počelo da se odmotava klupko „Agrokorovog“ raspleta i da su igrači u toj priči postali primetno nervozni, o čemu svedoče gotovo svakodnevne međusobne optužbe.
Slučajno ili ne, tek u isto vreme kada i Ramljak, u Beogradu je bio i nominalno i dalje vlasnik „Agrokora“ Ivica Todorić, koji se tek ovih dana setio da izjavi kako je pod pritiskom pristao na „leks Agrokor“ i upravljanje firmom prepustio hrvatskoj vladi. Kao ni zaposlenima, razloga za brigu ne manjka ni Todoriću ni Ramljaku.
Nakon nekoliko odgađanja, u petak, 29. septembra bi konačno trebalo da bude objavljena revizija „Agrokorovih“ finansijskih izveštaja. Revizorska kuća „Prajsvoterhaus kupers“ je bila zadužena da pročešlja finansijske izveštaje koncerna u čiju se verodostojnost posumnjalo još početkom godine. Procene su da je, lažirajući izveštaje, Todorić prevario banke i investitore za gotovo dve milijarde evra.
Najveći poverilac „Agrokora“, ruska „Sberbanka“ je zbog toga sudu podnela tužbu jer je kredit za spasavanje „Agokora“ dodelila na osnovu netačnih podataka o stanju finansija koncerna. Zbog lažiranja finansijskih izveštaja Todoriću nad glavom visi i krivična odgovornost. Otuda nesumnjivo i njegova pojačana aktivnost u poslednje vreme, pa čak i dolazak u Beograd na savetovanja sa različitim pravnim stručnjacima, kako su spekulisali mediji ovih dana.
Ni Ramljaku baš ne cvetaju ruže u poslednje vreme. Privredni sud u Beogradu ne samo da nije priznao njegovu vanrednu upravu nad „Agrokorovim“ firmama u Srbiji, nego je i prihvatio zahtev „Sberbanke“ da se „Agrokoru“ blokira raspolaganje imovinom koju ima u ćerkama firmama u Srbiji. Stopama „Sberbanke“ krenula je i italijanska banka „Inteza“. Nesumnjivo da se dobar deo priče Ramljaka i Brnabićke odnosio i na to.
Slična bitka vanrednog upravnika ovih dana čeka i u Crnoj Gori. Potom u novembru sud u Londonu treba da se izjasni da li priznaje postupak vanredne uprave, što je tražio Ramljak.
Preti stečaj, a onda…
Nakon te odluke, Londonski sud međunarodne arbitraže izjasniće se povodom postupka koji je „Sberbanka“ pokrenula protiv „Agrokora“ i 11 njegovih firmi koje su bile garanti za 450 miliona evra kredita koje je ruska banka dala „Agrokoru“.
Tek posle svega toga biće izvesnije na koji način će se rasplesti slučaj „Agrokor“. Da li će „Sberbanka“, kao najveći kreditor najveće firme na Balkanu, koja zapošljava oko 60.000 ljudi, uspeti da stavi ruku na neke od „Agrokorovih“ firmi, u pokušaju da koliko toliko namiri štetu, ili će „Agrokor“ krenuti u prodaju onoga što se može prodati kako bi mogao da namiri makar deo potraživanja.
A dug „Agrokora“, kao što je već poznato, procenjen je na oko šest milijardi evra i šest puta je veći od vrednosti njegove imovine. Upravo toliko, 1,1 milijardu evra iznose i ukupna potraživanja „Sberbanke“ od „Agrokora“.
Ekonomisti, od profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodraga Savića, do nekadašnjeg direktora „Meraktora“, Zorana Jankovića, međutim, misle da „Agrokor“ sigurno ide u stečaj.
Jedino rešenje za „Agrokor“ je, smatra Janković, da se 50 odsto svih potraživanja banaka i dobavljača pretvori u kapital i da se sa tim ta kompanija dokapitalizuje. Uslov je da na čelo firme dođe neko ko zna dobro da vodi taj posao, održi sistem, pa da se postepeno podiže vrednost akcija čijom prodajom bi poverioci došli do svog novca, objasnio je Janković, koji ipak to smatra nemogućom misijom.
On, kao i Savić, smatra da je stečaj neizbežan i da će Agrokor biti prodavan u delovima, ali da će Agrokorove firma i u Sloveniji i u Srbiji raditi i u stečaju.
To je ono što sigurno hrabri 11.000 zaposlenih u srpskom delu „Agrokora“, odnosno u „Merkatoru Ce“, koji drži trgovinske lance „Merkator“, „Ideja“ i „Roda“, kao i u „Frikomu“, „Dijamantu“, „Kikindskom mlinu“, „MG miveli“ i „Novoj slogi“ iz Trstenika.
Kako to Savić reče za Sputnjik, ni taj stečaj ne mora da bude loše rešenje, pogotovo što su srpske firme zdraviji deo „Agrokora“ i biće u prilici da dobiju odgovornijeg gazdu od dosadašnjeg.
Da zaposleni u „Merkatoru Ce“, a tu radi gotovo 90 odsto onih u srpskom delu „Agrokora“, makar zasad nemaju razloga za strah, reklo bi se i po prvoj izjavi novog generalnog direktora tog trgovinskog lanca. Entoni Sošić, koji će 1. oktobra preuzeti tu dužnost, uveren je da će „Merkator Ce“ zadržati vodeću poziciju na tržištu maloprodaje u Srbiji, sačuvati poverenje svojih potrošača i dobavljača, i da će se nastavak ulaganja u inovacije pozitivno odraziti i na promet kompanije. Kao što je to bilo i poslednjih šest meseci, reče Sošić koji je prethodnih pet godina proveo na izvršnim funkcijama „Merkatora“ u Srbiji.
