Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je već odlučio hoće li se povući iz nuklearnog sporazuma sa Iranom pre 15. oktobra, dana kada ističe rok za resertifikaciju, odnosno podnošenje izveštaja o tome poštuje li Iran obaveze preuzete sporazumom. Međutim, Tramp još nije saopštio svoju poziciju evropskim i iranskim liderima, koji su se sastali prošle srede.
Istoričar Saša Adamović podseća da je Tramp još u predsedničkoj kampanji kritikovao bivšeg predsednika Baraka Obamu zbog sporazuma sa Iranom i da je očekivano da jedno od njegovih predizbornih obećanja, da postoji mogućnost da se povuče iz sporazuma, bude i realizovano.
Adamović podseća da su i ljudi u najbližem Trampovom okruženju, poput šefa Pentagona, generala Džejmsa Matisa, takođe za izlazak Amerike iz sporazuma sa Iranom. Matis se iz vojske i povukao nezadovoljan nuklearnim sporazumom sa Iranom, kaže Adamović.
„Trampova spoljnopolitička agenda, koja podrazumeva proizraelsku politiku, podrazumeva, sa druge strane i jedan i antiiranski stav, s obzirom da, poput Izraela i predsednik SAD smatra da je Iran i te kako velika bezbednosna pretnja za jevrejsku državu, a s obzirom da je moguć rast i uticaj Irana, naročito posle završetka rata u Siriji, sasvim je moguće da će Iran imati još veću ulogu u tom regionu nego što je imao do sada“, kaže Adamović.
Ukoliko se Tramp odluči da izađe iz sporazuma sa Iranom, stav EU neće biti pozitivan, kaže Adamović, i dodaje da bi jedini koji bi mogao da iskoči iz „evropskog orkestra“ mogao da bude francuski predsednik Emanuel Makron. „Kada je Barak Obama postizao sporazum, imao je podršku EU i još tada su se mnoge velike evropske kompanije, naročito nemačke, pripremale da sklope trgovinske sporazume sa Iranom. Pogotovo u trenutku kada budu ukinute sankcije. Možda će se desiti reakcija slična onoj kada je Tramp izveo SAD iz Sporazuma o klimatskim promenama, kada je naišao na osudu globalističkih struktura u EU“, kaže Adamović.
Rusija i Kina se protive
Rusija i Kina i dalje će slediti sopstvene državne i nacionalne interese, smatra Adamović, i nastaviće saradnju sa Iranom. To pogotovo važi za Rusiju, koja sa Iranom ima dobru saradnju u sirijskom sukobu. „Mislim da se ni Rusiji ni Kini ne bi dopala Trampova odluka da izađe iz sporazuma. Na taj način bismo, verovatno, dobili još jedno otvoreno međunarodno pitanje oko kojeg će se u budućnosti lomiti koplja", zaključuje Adamović. Iran je 2015. sklopio sporazum sa šest svetskih sila (SAD, Rusijom, Nemačkom, Velikom Britanijom, Francuskom i Kinom) o ograničavanju svog nuklearnog programa u zamenu za ukidanje sankcija. Sastanak u sredu bio je sastanak na najvišem nivou američkih i iranskih zvaničnika od kada je Tramp preuzeo funkciju.
Američki državni sekretar Reks Tilerson rekao je da bi administracija mogla da pokuša da pregovara o klauzulama o roku isticanja sporazuma, međutim, iranski predsednik Hasan Rohani takve pregovore isključuje.
