Treća partija prema broju poslanika na upravo završenim izborima u Nemačkoj, Alternativa za Nemačku, tamošnja je najmlađa politička stranka osnovana 2013. u Berlinu i do sad je, podseća za Sputnjik Lazar Glišović, doktorant na Pravnom fakultetu, ostvarila izuzetan uspeh za tela federalnih jedinica i tako ušla u 13 od ukupno 16 federalnih parlamenata.
Rukovodstvo partije je bicefalno i na čelu se nalaze Frauke Petri i Jorg Mojten, dok je kampanju za izbore za sadašnji parlament predvodio Aleksandar Gauland, dugogodišnji član CDU, gde je bio duže od 40 godina.
Hvala migrantima što su krenuli na Berlin
Međutim, već tokom izborne noći došlo je do malog rascepa unutar same stranke i jedna od šefica, gospođa Petri, naglasila je da neće biti član poslaničkog kluba AfD već da će samostalno ući u parlament, a razlog za to je neslaganje sa gospodinom Gaulandom.
Nije bilo šokantno, sugeriše Glišović, to što je ova stranka ušla u Bundestang, ali je za mnoge predstavljao šok toliko dobar rezultat, pa su već sinoć počeli protesti u nekoliko većih nemačkih gradova, između ostalog i u Berlinu. Stigle su i reakcije iz sveta, a od pozitivnih su čestitke gospođe Le Pen iz Francuske i gospodina Vildersa iz Holandije i, zasad naposletku, od Slobodarske partije Austrije.
Prvi i osnovni faktor za ovako dobar izborni rezultat, prema Glišovićevom mišljenju, jeste politika prema migrantskoj krizi, koju je vodila kancelarka Angela Merkel zajedno sa svojim koalicionim partnerom SPD-om, odnosno takozvana kultura dobrodošlice, pa je nezadovoljstvo određenog dela građana Nemačke proizvelo takvu podršku AfD-u.
Podsećanja radi, na tek završenim izborima pravo glasa u Nemačkoj je imao preko 61 milion birača, od kojih je novih bilo oko tri miliona. Važno je, napominje doktorant, da prvi statistički podaci pokazuju iz kojih partija je došlo do preseljenja birača na račun AfD-a. Najveći gubitnik jeste unija CDU i DSU, koja je izgubila preko milion glasača za koje se smatra da su glasali AfD, drugi je SPD koji je izgubio oko 500.000 glasača i na trećem mestu jeste Partija levice, sa preko 400.000 birača koji su migrirali glasajući za Alternativu za Nemačku.
Olake kvalifikacije na račun partije
Ovu partiju mnogi optužuju da je nacistička stranka, ali je to, prema Glišovićevom mišljenju, izuzetno gruba etiketa, pre svega zato što tu ocenu može dati isključivo Nemački savezni ustavni sud, koji ima dva pravna mehanizma.
Prvi, ako je u pitanju izuzetna pretnja po demokratiju i ustavni poredak Nemačke, pa ta partija, tumači Glišović, može biti zabranjena. Ukoliko je pak reč o pretnji nešto nižeg intenziteta, mera koju Ustavni sud može izreći može biti zabrana budžetskog finansiranja te partije.
„Zasad nisu povedena nijedna od ta dva postupka niti očekujem da će se to dogoditi. I čisto podsećanja radi, dosad su u modernoj Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata zabranjene samo dve političke partije: Partija ekstremne desnice, koja je bila naslednik Hitlerove partije i Partija ekstremne levice“, ističe Glišović.
AfD je svoj politički program predstavila krajem aprila u Kelnu koji nije slučajno izabran već je grad u kojem je tokom novogodišnje noći kraj 2015 i početak 2016 došlo do masovnih i brutalnih napada od strane migranata na žensku populaciju.
Nemačka i Nemci na prvom mestu
„Osnovu političkog programa i delovanja čine pre svega zatvaranje granica za tražioce azila. Smatraju da je u pitanju većinski nekvalifikovana populacija i u tome se razlikuju u odnosu na gospođu Merkel koja je s početka migrantske krize tvrdila da je priliv tolikog broja tražilaca azila prilika za Nemačku da odabere izuzetno kvalifikovanu radnu snagu. Međutim, pokazalo se da to nije slučaj i da su zaista u pitanju ljudi sa nižim stručnim kvalifikacijama“, poredi Lazar Glišović.
Samo dva dana uoči saveznih izbora u Nemačkoj, podvlači Glišović, pravna služba Bundestaga (nije u pitanju pravni odbor već naučna služba) došla je do zaključka da vlada nije u potpunosti obrazložila zašto je otvorila granice za tražioce azila koji nemaju niti pasoš niti validnu vizu za ulazak na teritoriju Nemačke, što je inače čak i krivični prekršaj.
„AfD se na tom talasu svoje politike zalaže i za svojevrsnu kontrolu islama u Nemačkoj, za razliku od gospođe Merkel i drugih etabliranih partija koje smatraju da islam pripada Nemačkoj, AfD se u potpunosti tome protivi. Međutim, postoje i neke sličnosti. Videli smo da je kancelarka Merkel u poslednje vreme zdušno insistirala da se islam, iako pripada Nemačkoj, stavi u nemački ustavnopravni poredak u smislu školovanja islamskih propovednika i da mora biti isključivo deo nemačkog obrazovanja, čime bi se odstranili neki strani, u velikom broju slučajeva neki ekstremni, uticaji“, ukazuje Glišović.
Što se spoljne politike tiče, sagovornik Sputnjika kaže da se AfD zalaže za Evropu suverenih država koje sarađuju na partnerskoj osnovi, a ne, kao što je to sada slučaj, u okviru Evropske unije. Što se tiče finansijskog aspekta, objašnjava Glišović, zalažu se za povratak nemačke marke, čime bi se povratio i monetarni suverenitet Nemačke. Protive se i spoljnotrgovinskim ugovorima, pa su prema tom pitanju slični američkom predsedniku Trampu.
Kako se AfD kaže na ruskom
Naposletku, u pogledu Rusije zalažu se za hitno ukidanje sankcija Ruskoj Federaciji i za daleko tešnju saradnju.
„Nedelju dana uoči izbora, na ruskoj televiziji koja je druga po pokrivenosti u Ruskoj Federaciji ’Rusija 1‘ emitovan je reklamni spot Alternative za Nemačku i to na ruskom jeziku sa ćiriličnim potpisom. Ideja je bila da se na taj način partija obrati onim Nemcima koji su se nakon sloma SSSR-a i nakon pada Berlinskog zida vratili u svoju matičnu domovinu. Takvih ljudi je oko dva miliona u Nemačkoj i oni predstavljaju dobrim delom i neku osnovu biračkog tela AfD-a“, napominje Glišović.
Budućnost ove partije u Nemačkoj, prema mišljenju tog doktoranta, najviše zavisi od toga da li će AfD biti prva po snazi opoziciona partija. Ukoliko SPD izađe iz dosadašnje koalicije, oni će imati tu ulogu i onda će biti nešto manja uloga i uticaj same Alternative za Nemačku u okviru nemačkog parlamenta, koji u 19. sazivu ima 709 poslanika, što je dosad rekordni broj. Od toga 94 poslanika pripadaju Alternativi za Nemačku.
„Sada će krenuti velika kampanja etabliranih partija protiv AfD-a. Međutim, budući da je reč o partiji koja je članica saveznog parlamenta, ona će samim tim, po sili okolnosti, imati veći prostor u medijima, imaće budžetsko finansiranje“, rezonuje Glišović.
Sve političke partije u Nemačkoj imaju svoje političke fondacije koje često deluju u inostranstvu, podseća Glišović, pa je i Alternativa za Nemačku koja se od osnivanja protivila budžetskom finansiranju, uoči ovih izbora promenila kurs i očekuje da i njena novoosnovana politička fondacija „Erazmo Roterdamski“ dobije budžetska sredstva na raspolaganje.
„Ukoliko bi ta fondacija zaista dobila i svoje predstavništvo u Srbiji može se očekivati je da bi oni sarađivali upravo sa partijama desnice u Srbiji, i tek tu možda možemo videti jedinu razliku u odnosu Nemačke prema Srbiji“, zaključuje Glišović.
