Ona je predložila „prelazni period“ u trajanju od oko dve godine nakon formalnog istupanja Britanije iz Unije u martu 2019. godine.
„Možda zbog naše istorije i geografije, Evropsku uniju nikada nismo osećali kao sastavni deo naše nacionalne priče, za razliku od toliko mnogo primera drugde u Evropi. To je stvar izbora“, rekla je Mejova u govoru o budućim odnosima Britanije sa EU koji je održala u Firenci, prenosi Rojters.
Britanska premijerka je navela da bi prelazni period, u kojem bi Britanija ostala u Uniji tokom ograničenog, ali definisanog vremenskog perioda, pružio izvesnost za poslovanje i pomogao u predupređivanju problema tokom tranzicije nakon „bregzita“, navodi AP.
Mejova je nagovestila i da će Britanija platiti „račun za ’bregzit‘“, rekavši da će njena zemlja „ispuniti obaveze“.
Takođe, pozvala je Britaniju i EU da postignu „kreativne“ nove ekonomske odnose koji neće biti zasnovani ni na kakvom sadašnjem trgovinskom modelu.
Napomenula je da Britanija tokom pregovora o „bregzitu“ neće tražiti članstvo na jedinstvenom tržištu EU, niti sporazum o slobodnoj trgovini u kanadskom stilu.
Prema njenim rečima, pregovori o „bregzitu“ su teški, ali je posle dosadašnje tri runde postignut „konkretan napredak“, kako je navela, zahvaljujući profesionalizmu pregovarača, a istovremeno je istakla da je uspeh pregovora „u obostranom interesu“, prenosi AFP.
Mejova je rekla i da će prava građana država-članica EU u Britaniji posle istupanja te zemlje iz Unije biti zagarantovana britanskim zakonom i izrazila je želju da britanski sudovi uzmu u obzir odluke Evropskog suda pravde kada odlučuju o pravima građana EU koji žive u Britaniji.
„Britanski narod je odlučio da napusti EU i bude zemlja koja slobodno trguje na globalnom nivou, kadra da iscrta sopstveni put u svetu. Za mnoge je ovo uzbudljiv period pun obećanja, dok je za druge zabrinjavajući. Ja napred gledam sa optimizmom“, istakla je ona.
Tanjug