Navodi se da većina posmatrača smatra da je izborna trka na parlamentarnim izborima 25. septembra u Nemačkoj već odlučena, jer kancelarka Angela Merkel ima 15 odsto prednosti u odnosu na kandidata Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Martina Šulca.
DV navodi da je jedino pitanje koliko su tačne te brojke nastale na osnovu ispitivanja javnog mnjenja, podsećajući na katastrofalno pogrešna predviđanja pred predsedničke izbore u SAD ili „bregzit“.
Metode nemačkih ispitivača javnog mnjenja su različite: od telefonskih intervjua, koje sprovode etablirane agencije kao što su „Infratest dimap“ i „Forsa“, koje imaju ugovore sa vodećim medijima, do onlajn upitnika platformi kao što je „Jugov“.
SPD se uzda u ankete koje su pokazale da je gotovo polovina birača neodlučna. Ipak, ispitivači javnog mnjenja smatraju da su takve nade uzaludne.
„Bili bi to prvi izbori u istoriji čovečanstva na kojima bi svi neodlučni glasači pohrlili jednoj stranci“, rekao je izvršni direktor „Infratest dimapa“ Niko Zigel za DV.
„Forsa“ naglašava da glasači stalno ocenjuju konzervativce kao daleko sposobnije od svojih rivala. Čak i „Jugov“, na osnovu rezultata ankete od 6. septembra, prednost daje Merkelovoj.
„Ne sumnjam u prednost Hrišćanskodemokratske unije/Hrišćanskosocijalne unije (CDU/CSU). Radi se o velikom broju ispitivanja, koja se sprovode odvojeno i nezavisno. Bili bismo zaista iznenađeni kada bi Šulc nadoknadio razliku“, kaže za DV ispitivač iz „Jugova“ Holder Gajsler.
DV postavlja pitanje zašto su Nemci toliko samouvereni i odgovara da je to direktno povezano sa prirodom izbora u Nemačkoj.
Zigel smatra da problem nastaje kada se „trendovi“ zamene sa „prognozama“. Kod „bregzita“ je bilo tako malo razlike između „da“ i „ne“, da ispitivači javnog mnjenja nisu nikako mogli predvideti koja će strana da prevagne.
Kada je u pitanju Tramp, istraživači javnog mnjenja bili su uglavnom u pravu kada se radilo o glasovima birača — da će pobediti Klintonova. Međutim, oni su dali potpuno pogrešnu sliku o elektorskim glasovima, koji zapravo određuju ko će biti predsednik.
„Mi u Nemačkoj se ne bismo usudili da na osnovu istraživanja predviđamo kakav će biti raspored mesta u Bundestagu. Istraživanja u SAD nisu bila loša, ali način na koji su primenjena na elektore nije bio u redu“, kaže za DV Peter Matušek.
Navodi se da je to važna činjenica. Ankete o političkim pitanjima mogu biti korisne samo za predviđanje pobednika ili gubitnika ukoliko reflektuju način na koji se lideri biraju, ali i politički pejsaž zemlje.
DV navodi da to dovodi do jednog novog pitanja, a to je koliko je Alternativa za Nemačku (AFD) zapravo jaka stranka?
Kolika je podrška za AFD?
Navodi se da postoje brojne špekulacije o tome da li rezultati anketa tačno oslikavanju nivo podrške koju uživa ksenofobična, desničarska i populistička stranka AFD. Prema trenutnim anketama, AFD bi mogla da ima podršku oko 12 odsto birača.
Ispitivanja nisu uspela da predvide veliki uspeh AFD-a na pokrajinskim izborima, kada je stranka dobila i preko 20 odsto glasova, ali misle da će sada na izborima za Bundestag predviđanja biti tačnija.
„Verujemo da je podrška AFD-u precizno oslikana u našim najnovijim brojkama. Razlika između naših poslednjih predviđanja i stvarnih rezultata AFD-a nije bila tako velika“, kaže Zigel.
„Jugov“ takođe predviđa da će AFD osvojiti oko 11 odsto glasova na izborima.
DV podseća da je u Nemačkoj sada na vlasti takozvana „velika koalicija“, koju čine CDU/CSU i SPD, a ako je istorija ikakav pokazatelj, onda će na izborima biti uzbudljivo.
Ziger kaže da bi male stranke mogle da profitiraju.
„Pretpostavljam da će i CDU/CSU i SPD izgubiti dobar deo podrške pre izbora. U trendu su manje stranke — i to ne samo u našim ispitivanjima“, kazao je Ziger.
