Donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti izazvalo je buru reagovanja u javnosti. Kako da ženi ponovo omogućimo uživa u gajenju dece?
Važno je da u Srbiji postoji Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kaže Rašković Ivićeva, da taj zakon bude baza pomoću koje žene mogu da se izbore za neka druga, kako kaže, prirodna, biološka prava, kao što je pravo da žena može da bude majka, a da se ne stresira ni oko radnog mesta, ni oko radnog vremena.
„Više puta sam rekla da je za mene majka najvažnije zanimanje, zbog toga što mi i svojoj zemlji i čovečanstvu ostavljamo nove ljude. Ako se tim novim ljudima posvećujemo jedan ili dva sata dnevno, to nije dovoljno i ti ljudi će imati problema i vaspitavaće ih ulica“, kaže Rašković Ivićeva.
U razvijenim zemljama, dodaje ona, koje imaju socijalnu odgovornost i svest i ekonomski su razvijenije od Srbije, kao što je Austrija, žene, posle jednogodišnjeg plaćenog porodiljskog odsustva, mogu da do šeste godine deteta rade pola radnog vremena.
Bez ekonomske emancipacije nema emancipacije žena i zbog toga Rašković Ivićeva kao glavni problem u Srbiji vidi siromaštvo koje, kako kaže, razdire našu zemlju. Zbog toga predlaže da žene u politici, bez obzira na političku opciju kojoj pripadaju, naprave zajedničku mrežu borbe protiv siromaštva i za vreme koje će omogućiti ženi da bude majka, a da se, kako kaže, ne satire i da se ne razboli zato što je morala da radi deset stvari istovremeno.
Veliki broj majki strepi da li ih čeka radno mesto po povratku sa porodiljskog odsustva, kaže Đorđevićeva. Žene takođe žele da se prilagode socijalnom imperativu da nije dovoljno biti majka i da nije dovoljno samo izvesti dete u park. Zbog gubitka granice između privatnog i profesionalnog života, mlade majke više nemaju vremena za razgovor sa decom, dodaje Živković.
Rašković Ivićeva naglašava da nema srećne i zadovoljne majke ako u porodici otac nije kontejner njene anksioznosti.
„Svaka žena, zbog velikih obaveza koje ima, ima povećanu anksioznost, pogotovo kada su deca mala. Ona strepi, ona ih noću nosi, bdi nad njima kada imaju temperaturu. Ako otac nije taj koji će pokazati ljubav, prigrliti je, završiti neke poslove u njeno ime i za nju, koji su tehnički, a tiču se kuće… To su ti odnosi u porodici. A što se tiče radnog dela, mislim da ženama treba dati fleksibilno radno vreme, skraćeno radno vreme, gde je to moguće i da se poslodavci drže reda“, kaže Rašković Ivićeva.
Žene su, dodaje Rašković Ivićeva, opkoljene brigama i obavezama, ako uzmemo u obzir da neguju stare roditelje, brinu o deci i imaju zahtevne poslodavce.
Mašović, psiholog koji radi sa adolescentima, kaže da je primetan nedostatak porodice. Oseća se nedostatak svih članova porodice, ali najviše se oseća nedostatak majke, i to u prvom formativnom periodu, do sedme godine.
Najviše što može da se dobije od porodiljskog odsustva jesu dve godine, kaže on. Sa druge strane, žene su upletene u vrzino kolo jer ako ne rade, deca ne mogu da se upišu u vrtić, a ako deca ne idu u vrtić, one nemaju kada da nađu posao.
Rađanje treba stimulisati, kaže Rašković Ivićeva, ali ne zato što ćemo nestati.
„Ženama treba osladiti materinstvo. Treba ga učiniti privlačnim, ženi treba vratiti ono što ona u svom arhetipu ima. I mislim da je to suština stvari, uz naravno, sve tehničke pogodnosti koje zakonski ženi treba da pomognu da bude što bolja majka i da bude zadovoljna“, kaže Rašković Ivićeva.
