Imajući najpre pozitivne argumente u vidu, šefica Komiteta Državne dume za pitanja žena i dece Jelena Mizulina smatra da ne bi trebalo u potpunosti zabraniti surogat majčinstvo, već da je neophodno tu sferu usluga više kontrolisati i pravno regulisati. Stoga će 24. aprila u Državnoj dumi svi aspekti tog pitanja biti detaljno razmotreni.
U tom smislu navode se i negativni primeri iz prakse i brojne rupe u ruskom zakonodavstvu koji za sada postoje, a koje bi trebalo konkretnije definisati. Na primer, jedan od tih problema je i to što se dešava da kada se dete rodi, ni biološki roditelji iz nekog razloga ne žele da ga uzmu, a ni surogat majka, pa tako iz najbolje namere dolazi do velikog problema i dete ostaje siroče na teretu države.
Autor inicijative Anton Beljakov smatra da je nepostojanje državne kontrole u sferi tih usluga u Rusiji dovelo do prevelike komercijalizacije te usluge i čak do reproduktivnog turizma, kada parovi sa Zapada koriste usluge ruskih surogat majki. Međutim, šefica Centra za planiranje porodice i reprodukciju Jevgenija Balašova na konferenciji za štampu, koja je tim povodom održana u Moskvi, podvukla je da iako takozvani medicinski turizam jeste vrlo unosna delatnost, surogat majčinstvo nikako ne bi smelo da se posmatra kao deo te delatnosti.
Balašova navodi čak da je u praksi situacija nešto drugačija, da zapravo ruski parovi odlaze u Ukrajinu i Belorusiju kako bi našli surogat majku. Ono što, međutim, strancima jeste interesantno u Rusiji to su donatorski programi, gde žena daje svoje jajne ćelije parovima koji ne mogu da imaju decu, ali da se taj program apsolutno razlikuje od surogat majčinstva.
„Na primer, kod žena u Grčkoj, Italiji i Turskoj reproduktivni period se ranije završava i njima je neophodna jajna ćelija. Ove žene su sposobne da iznesu trudnoću, ali jajnu ćeliju ’pozajmljuju‘ od žena iz slovenskih zemalja. Ovde govorimo o programu veštačke oplodnje, a ne o surogat majčinstvu“, objašnjava Balašova.
Na tu temu govorio je i Vladislav Meljnikov, direktor Evropskog centra surogat majčinstva iz Moskve, koji je podvukao da su ranije Indija i Tajland tradicionalno bile zemlje poznate po jeftinom reproduktivnom turizmu, ali ne i Rusija.
„Hiljade ljudi su postali roditelji zahvaljujući jeftinim programima i niskim nadoknadama koje su plaćali samim surogat majkama. To je u azijskim zemljama koštalo ukupno oko 8.000 dolara, a u Rusiji najjeftiniji program i nadoknada majci iznose bar 18.000 dolara. Danas postoji još zemalja gde je ta metoda legalna i značajno jeftinija nego u Rusiji“, kategoričan je Meljnikov.
Takođe, eksperti kažu da je zbog nedorečenosti ruskog zakona po tom pitanju, surogat majka u realnosti faktički obespravljena. Na primer, pitanje zdravlja surogat majke nije pravno zaštićeno, a postoji i niz drugih pitanja koja se stihijski rešavaju. Tehnologija surogat majčinstva obezvređuje značenje i vrednosti materinstva, kaže za Sputnjik Irina Silujanova, šefica Katedre biomedicinske etike Ruskog nacionalnog medicinskog univerziteta.
„Postoji dokument ’Osnove društvene koncepcije Ruske pravoslavne crkve‘, gde je izražen negativan stav prema tim tehnologijama, među kojima je i veštačka oplodnja. Mi kao pravoslavno društvo podržavamo taj stav koji je zasnovan na činjenici da još ne postoje naučna istraživanja koja potvrđuju da su te medicinske tehnologije potpuno bezbedne po zdravlje deteta, koje se rađa veštačkim putem“, objašnjava svoj stav Irina Silujanova.
Praktično u svim zemljama je zabranjena komercijalizacija te usluge, odnosno surogat majka ne sme da dobije ili traži novac za svoje usluge, već bi na taj korak trebalo da se odluči iz humanih razloga. Na primer, u Velikoj Britaniji surogat majka može da bude bliska rođaka jednog od bioloških roditelja. U onim državama gde je usluga surogat majčinstva pravno dozvoljena, postoji niz vrlo striktnih zakona, odnosno ograničenja. U nekim državama, kao što je na primer Holandija, zabranjeno je reklamirati i propagirati te usluge.
U nacrtu zakona, koji će razmatrati stručnjaci i široka javnost, a koji je pripremila ekspertska grupa Komiteta za pitanja žena i dece, takođe postoji član koji se odnosi na ograničenja metode surogat majčinstva, odnosno na zabranu komercijalizacije te usluge. Nacrt zakon predviđa da surogat majka može da postane samo bliska rođaka jednog od supružnika. Takav pristup automatski ukida mnoge nedoumice, da li žena pristaje da nosi trudnoću za druge ljude zbog novca, smatra Jelena Kudrjavceva, urednica naučne rubrike lista „Ogonjok“.
„Neka tradicionalna društva to pitanje u startu smatraju neprihvatljivim. Ali činjenica da će se u našem društvu sad pokrenuti polemika na tu temu, već je pozitivan znak. Vredi saslušati sve strane i shvatiti šta je to što rusko društvo želi i kako se oseća povodom tog pitanja, pa nakon toga tu sferu konkretnije pravno regulisati“, kaže za Sputnjik Kudrjavceva.
Takođe, postoji predlog da bi buduća surogat majka trebalo da prođe kontrolu savetodavnog tela koje bi radilo u okviru poliklinika, a to telo bi činili lekari, socijalni radnici i predstavnici religijskih organizacija. Osim toga, želja eksperata iz Komiteta za pitanja žena i dece jeste da se ostvarivanje te usluge ubuduće izvodi samo u državnim, a ne u privatnim klinikama, kao što je do sada slučaj.
Eksperti smatraju da dosadašnje rupe u zakonodavstvu ostavljaju mogućnost da na kraju samo dete bude žrtva neodgovornosti odraslih, zato bi zakonom trebalo urediti tu sferu tako da ni surogat majka ni biološki roditelji ne mogu jedni druge da ucenjuju.
Oni koji zdušno zagovaraju metodu surogat majčinstva smatraju da se žene ne odlučuju na takav korak samo zbog novca, već najpre da bi pomogle. Bez obzira na humane pobude, ipak u praksi dolazi do problema, između ostalog jer dosadašnji zakon prvo surogat majci daje sva prava na novorođenče tokom 72 sata nakon porođaja. Tek kada se ona zvanično odrekne bebe koju je rodila, biološki roditelji mogu da ozvaniče svoje roditeljsko zvanje. Doduše, oni ne moraju da prolaze standardnu proceduru usvajanja, već mogu jednostavno kod matičara da registruju dete.
Pristalice surogat majčinstva navode nekoliko argumenata, a na prvom mestu je da se na taj način parovima koji fizički nisu u mogućnosti da iznesu trudnoću omogući da ipak dobiju dete. Zahvaljujući surogat majci, biološka majka- žena, koja nije mogla da iznese trudnoću, može da se ostvari u ulozi majke. Dalje, još jedan od argumenata je da dete rođeno na taj način genetski pripada svojim biološkim roditeljima i to omogućava da i zakonski tako bude tretirano. Možda najvažniji argument „za“ je to što se na taj način plod razvija u zdravom telu i to smanjuje šanse da dođe do nekakvih anomalija i prirodnog prekida trudnoće.
Postojeći ruski zakon kaže da surogat majka može da postane žena koja već ima minimum jedno dete i koja nema više od 35 godina. Takođe, neophodan uslov je da je fizički i psihički zdrava.
Surogat majčinstvo je reproduktivni metod pri učešću tri ili dve osobe, odnosno bioloških roditelja oca i majke, a ponekad samo oca, i surogat majke. Dete bi na kraju procedure i trudnoće trebalo da dobiju biološki roditelji. Genetski, odnosno biološki roditelji bi trebalo da se smatraju roditeljima deteta, bez obzira što je trudnoću nosila surogat majka. Uz pomoć genetskog materijala biološkog oca u laboratoriji dolazi do oplođavanja jajne ćelije biološke majke (a ponekad i majke donatora), a potom surogat majka nosi trudnoću i rađa dete.
