Stanje u Avganistanu u sferi narkotika je sve gore, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rusije. Prema ocenama eksperata, u 2017. godini se očekuje veliki rast proizvodnje opojnih droga: teritorija zasađena makom je dostigla veličinu Kolumbije, Bolivije i Perua zajedno, dok se prihodi od narkotika na godišnjem nivou mogu meriti sa novcem dobijenim prodajom nafte i oružja i dostižu bilione dolara.
„Intenziviran je takozvani ’balkanski‘ pravac (Pakistan—Iran—Turska—Evropa). Osim toga, u Avganistan se godišnje nezakonito uvezu tone prekurzora za proizvodnju droga. Pritom, prema informacijama iz avganistanskih izvora, kao glavni isporučioci figurišu zemlje kao što su Italija, Francuska i Holandija“, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rusije.
Mnogi eksperti smatraju da je pojava Amerikanaca u Avganistanu omogućila da proizvodnja heroina postane najrazvijenija „grana“ industrije te zemlje. Iako je neozbiljno pretpostaviti da se na primer u Beloj kući održavaju sednice na kojima se govori o povećanju proizvodnje narkotika, činjenica je da je Amerikanci skoro ništa ne preduzimaju da spreče njihovo rasturanje. U novoj američkoj strategiji za Avganistan to pitanje uopšte nije među prioritetima.
Politika, specijalne službe i kriminal
Poznati kanadski analitičar Piter Dejl Skot je u svojoj knjizi „Droga, nafta i rat: SAD u Avganistanu, Kolumbiji i Indokini“ opisao spregu politike, specijalnih službi i kriminala. On pokazuje veliku umešanost elita. Štaviše, on navodi da iza trgovine drogom stoje takozvane metagrupe. To su veoma male grupe, koje čine pet-šest važnih ljudi, iz aktivnog ili rezervnog sastava specijalnih službi i Ministarstva odbrane, senatori, visoki politički rukovodioci, zamenici premijera itd. Oni se okupljaju iz različitih država jer se radi o transnacionalnom organizovanom sistemu.
„Neko, na primer, daje avio-kompaniju za prevoz tereta, neko ima dobre veze sa nekom velikom specijalnom službom, bukvalno može da uđe u kabinet rukovodioca te specijalne službe, da ’otvori vrata nogom‘ i dogovori se gde da se zatvore oči i tako dalje, uključujući i delovanje protiv konkurenata. Treći ima novac za različite globalne avanture, četvrti ima mogućnost da kontroliše neke planetarne centre proizvodnje droge, kako u Avganistanu, tako i u Južnoj Americi i zato je to, u nekom smislu, transnacionalno organizovani sistemi, a banke su same po sebi globalne. Nije važno koji pasoš nose ili gde imaju prebivalište, što potkopava nacionalni suverenitet svih zemalja, uključujući i SAD. Ta hobotnica je zahvatila čitavu planetu“, smatra ruski ekspert Jurij Krupnov, predsednik Posmatračkog saveta Instituta za demografiju i migraciju i regionalni razvoj.
#drugs #cia #Afghanistan #falseflag #Vault7 pic.twitter.com/AWdTs5Gc3Z
— Gabe Harris (@gabeh730) March 8, 2017
Nisu nove informacije da se heroin prebacuje u zapadne zemlje avionima i brodovima američke vojske.
„To da postoje takve logističke mogućnosti su zaista istinite. Naravno, druga stvar je u kojem stepenu je to zvanično dozvoljeno. To je već rađeno za vreme rata u Indokini, setimo se poznatih filmova o izvozu heroina iz Vijetnama. Ipak, Nikson je objavio rat narkoticima i heroinu 1972. godine. To je najteža i poslednja godina rata u Indokini, kada je čak i u leševima poginulih američkih vojnika prenošen heroin, a da ne govorimo o manjim količinama tih narkotika“, navodi ruski ekspert.
U Avganistanu su trgovci drogom najveći protivnici radikalnog islamizma. Oni su kapitalisti koji imaju zajedničke interese sa SAD. Sve dok se ti interesi poklapaju, trgovina narkoticima se nalazi pod sigurnom zaštitom specijalnih službi SAD, rekao je za rusku televiziju „Zvezda“ Majkl Levin, penzionisani agent Odeljenja za borbu protiv narkotika SAD.
Bankarska mafija
Međutim, najveći problem poslednjih pola veka je taj da su narkotici toliko infiltrirani unutar finansijsko-spekulativnog sistema da su postali neodvojivi element pokrivanja deficita likvidnosti.
„Velike banke, pre svega američke, već su do grla u transakcijama od droge kako bi došle do realnog novca. Treba imati u vidu da je situacija već prešla sve moguće granice. I bivši zamenik generalnog sekretara UN, rukovodilac uprave za kriminal i narkotike Antonio Mario Kosta otvoreno je govorio o tome i možda je zbog toga i nastradao — sklonjen je na polovini mandata. To je danas apsolutna činjenica: sadašnji finansijski globalni sistem ne može da opstane bez trgovine drogom i transnacionalne organizacije narkokriminala. On je u suštini naručilac proizvodnje narkotika. Ti nesrećni avganistanski seljaci i avganistanski veleposednici jesu nemoralni ljudi, ali nisu oni naručioci. Glavni su oni koji kontrolišu bankarske sisteme finansijske globalne oligarhije“, mišljenja je Krupnov.
Novac se većinom pere u manje razvijenim zemljama, a tek onda, kada se legalizuje, prebacuje se u bankarski sistem Zapada. Većinom se to radi preko banaka koje se nalaze i ofšor zonama.
„Ako Amerika sutra zaustavi trgovinu narkoticima u svetu onda može da nastane velika bankarska kriza. To govori o tome da je narkobiznis postao deo bankarskog sistema“, kaže Levin.
Nesumnjivo, te metagrupe su jedna od ključnih pretnji danas i umnogome prevazilaze terorističku pretnju. Pored njih naši „žestoki momci“ iz devedesetih godina prošlog veka, Šarići, zemunski i škaljarski klan, kao i ostali klanovi, izgledaju kao trećerazredni ulični rasturači droge.
