U emisiji „Drugi pogled sa Ljubinkom Milinčić“ odbojkaški trener Branislav Moro, novinar Borislav Korkodelović i politikolog Aleksandar Pavić razgovarali su o stanju u Severnoj Koreji.
Kako se tamo živi? Hoće li građani Severne Koreje jesti travu posle uvođenja najnovijeg paketa sankcija, ili će se odreći nuklearnih ambicija? Kako još Kim Džong Un može da iznenadi svet i ima li načina da se zaustave njegove ratničke ambicije?
Branislav Moro dugo je radio kao odbojkaški trener u Severnoj Koreji. Trenutno živi u Manili, na Filipinima. Dok je živeo u Severnoj Koreji nije se, kako kaže, interesovao samo za sport, već je gledao i informisao se o događajima i društvenim dešavanjima.
Domaćini su, navodi on, uvek bili otvoreni i gostoljubivi prema njemu. Ulazio je čak i u kasarne, imao je kontakte sa najvažnijim generalima, a susreo se kao trener severnokorejske odbojkaške reprezentacije i sa predsednikom Severne Koreje Kim Džong Unom
„Mogu da vam kažem da je vrlo prijatan, vrlo obrazovan. Na kraju krajeva, školovao se u Švajcarskoj i tamo je proveo osam godina. Tako da je uspeo da sazna šta je dobro, a možda i šta je loše. Zaista nosim povoljne utiske sa tog susreta, naročito zato što je bio strašno zainteresovan i informisan o svemu što radim i što se dešava u mom poslu“, kaže Moro.
Severna Koreja je, kaže Moro, vrlo organizovana i spremna zemlja. Sankcije će sasvim sigurno uticati na život građana, ali isto je tako sigurno da neće gladovati, kaže Moro.
On dodaje da je ubeđen u to da je 95 odsto onoga što o Severnoj Koreji i Kim Džong Unu piše u svetskim medijima netačno. Kao primer netačnih informacija o Severnoj Koreji, Moro navodi primer navodno ubijenih sportista koji nisu postigli dobar rezultat na nekom međunarodnom takmičenju.
„Ja, recimo, sedim sa nekim od tih ubijenih ljudi, a sramota me je da mu kažem da je on mrtav. I to, naravno, sačuvam za sebe. U jednom trenutku sam čak i otvorio internet ispod stola da pogledam da li je to taj čovek. Zaista je malo pravih informacija", smatra Moro.
Ljudima koji nisu posetili Severnu Koreju teško je da razumeju život u toj zemlji, dodaje on i priznaje da je i njemu bilo potrebno nekoliko godina da shvati tu zemlju.
„Tačno je da, zahvaljujući glavnim svetskim medijima, u najboljem slučaju imamo polovičnu sliku o Severnoj Koreji“, kaže Korkodelović. U toj zemlji, nastavlja on, sa dolaskom Kim Džong Una na vlast teče takozvani paralelni razvoj.
„On jeste veliki naglasak stavio na razvoj nuklearnog oružja i raketa, ali se paralelno sa tim odvija i svojevrsna ekonomska reforma i otvaranje ka tržištu. Ja sam prošlog novembra imao priliku da se sretnem sa nekim ljudima koji nisu naklonjeni njemu, koji su izbegli iz Severne Koreje. U Seulu smo imali dugačak sastanak i oni nisu krili da postoji niz pijaca, tržnica, koje su u Pjongjangu veoma moderne, gde je solidna snabdevenost, jer oni 90 odsto robe uvoze iz Kine. Znači, ono čega ima u Kini, može da postoji i u Pjongjangu“, kaže Korkodelović.
Ima, naravno, razlika u imovinskom stanju severnokorejskih građana, kao i razlika između Pjongjanga, velike troipomilionske metropole i unutrašnjosti zemlje. Međutim, Korkodelović naglašava činjenicu da je prošle godine rast društvenog proizvoda Severne Koreje, prema podacima Narodne banke Južne Koreje, iznosio 3,9 odsto.
„Činjenica jeste da oni sve bolje žive, koliko mogu pod sankcijama. Imajmo u vidu da su pod strogim sankcijama 11 godina, od 2006, plus su pod svojevrsnim sankcijama Zapada praktično od 1945. Tako da ljudi jesu navikli na sankcije, mi i sami znamo kako je to bilo“, navodi Korkodelović.
Sankcije Severnoj Koreji ipak su mnogo oštrije, kaže on, jer Jugoslavija je zbog geografskog položaja mogla da se iz različitih izvora snabdeva naftom i ostalim potrepštinama. Međutim, teško je reći koje su istinite informacije o Severnoj Koreji, jer u svetskim medijima ima dosta propagande, zaključuje Korkodelović.
Govoreći o zapadnoj propagandi protiv Severne Koreje, treba imati na umu američko iskustvo u nametanju sankcija, kaže Pavić. U poslednjih petnaest godina imali smo, ako se može suditi po zapadnim medijima, nebrojeno mnogo „Hitlera“.
Ishodište dizanja tenzija ne nalazi se u Severnoj Koreji, već u Sjedinjenim Državama, smatra on, a interes im je da zadrže vojno prisustvo na korejskom poluostrvu.
I Moro, i Korkodelović i Pavić slažu se da, ako dođe do rata, Severna Koreja neće biti ta koja će ga započeti. Kim Džong Un prinuđen je na poteze koje čini kako bi sačuvao vladajući sistem u zemlji, svoju vlast, a i da bi ostvario, kako Korkodelović kaže, vrhunski cilj svoje nacije, ujedinjenje dveju Koreje.
Korejsko poluostrvo podeljeno je između interesnih sfera dveju supersila posle Drugog svetskog rata, istovremeno kada je u Evropi, na isti način, podeljena Nemačka. U poslednje vreme, u svetskoj politici vlada trend da se recept za rešavanje problema podeljenih država traži u modelu pomirenja i ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke.
Pavić kaže da je na Korejskom poluostrvu drugačija geografija i okruženje. U Istočnoj Evropi 1989. imali smo lančanu reakciju, gde je jedna zemlja vukla drugu, a videlo se da je SSSR odustao od svojih političkih ciljeva.
„Severna Koreja je izolovana. Ona nije kao što je Nemačka. Imate mnoštvo država oko nas, pa nam je bilo lakše da izigramo sankcije. Imate suviše informacija koje su dostupne. I, na kraju krajeva, u Istočnoj i Zapadnoj Nemačkoj nije bio toliki stepen militarizacije kao što je slučaj između dve Koreje. Ovo je jedinstven slučaj i mora da se posmatra na drugačiji način. Tačno je da se radi o istom narodu, ali okolnosti su takve da ne odgovara samo Amerikancima tenzija, nego ni Kinezi nisu baš orni da imaju jaku korejsku državu na svojim granicama“, kaže Pavić
Sticaj okolnosti je takav da manje ima spoljnog interesa da se Koreja ujedini nego što je bilo u slučaju Nemačke u vreme pada Berlinskog zida. Ujedinjenje Koreje mora da se kreće, kako Pavić kaže, postepeno i lagano, uz ono što Amerikanci nazivaju izgradnjom poverenja.
„Ne možemo da govorimo o ujedinjenju dveju Koreja kada imamo ovakvu retoriku, kada niko ne odustaje od velikih vojnih vežbi koje vuku sa sobom neodustajanje od nuklearnog programa. Mnogi govore da bi trebalo primeniti model koji je primenjen na Iranu, gde je postignut neki sporazum o nuklearnom programu“, kaže Pavić.
To podrazumeva uključivanje više država, dodaje Pavić. Ako je Severna Koreja preživela pad evropskih komunističkih režima krajem osamdesetih i s obzirom na njen geografski položaj, ne može se razmišljati na isti način kao što se razmišlja o Nemačkoj, zaključuje Pavić
