Savet bezbednosti UN uveo je nove sankcije Severnoj Koreji, koje su plod rusko–kinesko–američkog kompromisa. Imovina severnokorejskih vlasti i lidera Kim Džong Una neće biti zamrznuta, ali se Pjongjangu zabranjuje uvoz sirove nafte u narednih 12 meseci. Ta zabrana ne važi za sve vrste prirodnog tečnog gasa, dok se uvoz naftnih derivata ograničava na dva miliona barela godišnje.
Sankcijama se zabranjuje izvoz sve tekstilne robe, dok se svim zemljama zabranjuje da izdaju nove radne dozvole za radnike iz Severne Koreje. Rezolucija o sankcijama plod je kompromisa velikih sila, Sjedinjenih Američkih Država, koje su se zalagale za oštre mere, i Rusije i Kine, koje smatraju da će sankcije pogoditi isključivo građane Severne Koreje, ali neće imati uticaja na severnokorejsko rukovodstvo da odustane od razvijanja nuklearnog i raketnog programa.
O tome da li će sankcije imati negativnog uticaja na građane Severne Koreje, ali i na funkcionisanje njenih institucija govori i bivši spoljnopolitički urednik Tanjuga Borislav Korkodelović.
Ovo je deveti krug sankcija koje su uvedene Severnoj Koreji od 2006. godine, tako da su i država i građani Severne Koreje morali da se naviknu na takav način života, podseća on.
„U Južnoj Koreji, koja je bila zdušno za još oštrije sankcije, računa se da će najnovija runda, ukupno sa onim svim prethodno usvojenim, značiti da je pogođeno oko 90 odsto severnokorejskog izvoza. To je veliki procenat, međutim, mislim da to neće preterano uticati na rukovodstvo Severne Koreje da promeni svoju politiku da u što je moguće kraćem roku kompletira program nuklearnog i raketnog naoružanja“, kaže Korkodelović.
U tom smislu sankcije nisu dovoljne i neće omesti državu u njenim planovima, zaključuje Korkodelović.
Nove sankcije uvode se po inerciji, kaže politički analitičar Andrej Manojlo, profesor na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“, jer glavnim protivnicima režima u Pjongjangu ništa drugo ne pada na pamet. Međutim, sankcije su neefikasne, jer je Severna Koreja samoodrživa zemlja, kaže on.
„Novom rezolucijom zabranjuje se uvoz sirove nafte, ali Pjongjang će naći načina da nabavi energente, na primer, zahvaljujući ’nezvaničnoj‘ saradnji sa Kinom. Stoga ne očekujem da će nove sankcije naškoditi severnokorejskoj ekonomiji i privredi. Uzgred budi rečeno, kada je reč o tempu rasta ekonomije, ove godine Severna Koreja prestigla je Južnu Koreju. Pjongjang neće popustiti, jer sada ima relativno moćnu privredu“, kaže Manojlo.
Sa druge strane, trebalo bi imati u vidu da će jačanje pritiska na Severnu Koreju dovesti do radikalizacije rukovodstva te zemlje, dodaje Manojlo.
„To znači da bi jednog dana Severna Koreja mogla da proda raketne tehnologije u inostranstvo i to bi bilo mnogo opasnije od njihovih pretnji na račun američke baze na Gvamu. Izolacija Severne Koreje je put u ćorsokak. Neophodno je integrisati tu zemlju u međunarodne institucije, kako bi ona preuzimala što više međunarodnih obaveza. To će pozitivno uticati na relaksaciju odnosa u regionu.“
Ba Djenđuen iz Centra za istraživanja Severnoistočne Azije Univerziteta u kineskom gradu Đilinu kaže da sankcije jesu pojačane, ali da u rezoluciji Saveta bezbednosti skoro da nema mesta rusko-kineskom predlogu o duplom zamrzavanju, odnosno o moratorijumu na nuklearna ispitivanja Severne Koreje uz uslov da SAD i Južna Koreja obustave vojne vežbe u regionu.
„Neophodno je kazniti Pjongjang, ali jačanje sankcija neće doprineti rešavanju nuklearnog problema Severne Koreje, nego vodi ka ratu između ove zemlje i SAD. Međunarodna zajednica bi trebalo da ubedi obe strane da sednu za pregovarački sto. Umesto da promene odnos prema inicijativi o duplom zamrzavanju, SAD su pooštrile retoriku i pritisak na Severnu Koreju i pokušavaju da prebace odgovornost za rešavanje korejskog problema na Kinu“, objašnjava Bo.
Prema raspoloživim informacijama, severnokorejske vlasti računale su na naftne sankcije, što se vidi po tome što su cene naftnih derivata u Severnoj Koreji skočile, objašnjava Korkodelović.
Druga značajna stvar je to što Južna Koreja planira da vrši dalje diplomatske pritiske na severnog suseda, tako da se, prema njegovim rečima, mogu očekivati nove sankcije i ograničenja prometa nafte. Već prethodne sankcije, uvedene pre oko mesec dana, izvršile su ozbiljan udar na severnokorejsku ekonomiju, zabranjujući izvoz uglja, gvožđa i morskih plodova.
„U stvari, veruje se da je ovo samo početak naftnih sankcija, pošto su one kompromis između američkog zahteva, u kojem se traži potpuna zabrana izvoza nafte, i ruskog i kineskog stava da ne treba toliko opterećivati obične ljude, jer se smatra da će naftni embargo, kao što je to bilo u našem slučaju, imati i značajan psihološki uticaj“, kaže Korkodelović.
Očekivani odgovor Severne Koreje, kako Korkodelović kaže, biće prkosan i sa njenog stanovišta razložan. Nastaviće sa razvojem nuklearnog programa, što će voditi do pooštravanja naftnog embarga sve do trenutka kada SAD i Severna Koreja budu procenile da je vreme da se sedne za pregovarački sto.
Tek tada će nastati velika igra jer SAD i Južna Koreja traže potpunu i bezuslovnu denuklearizaciju, što režim u Pjongjangu nikada neće prihvatiti, zaključuje Korkodelović.