On je na konferenciji „Zapadna bezbednosna arhitektura i Srbija — izazovi i dileme“, u organizaciji Centra za spoljnu politiku i Ambasade SAD, rekao da samo kroz zajedničke odgovore možemo postići rešenja za probleme sa kojima se suočava Evropa.
Istovremeno je konstatovao da se EU danas suočava sa krizom identiteta i da uvek treba imati na umu da je nastala kao mirovni projekat i projekat integracija.
„Verujemo da EU može da nastavi da bude uspešan primer drugima i zato sa posebnom pažnjom pratimo sve inicijative koje se pokreću u okviru reformskog procesa Unije“, objasnio je Dačić.
Odnos Srbije sa NATO-om, kako je kazao, delikatan je zbog nasleđa prošlosti, pre svega zbog bombardovanja bez ovlašćenja UN.
Međutim, dodao je da Srbija, imajući u vidu zajedničke interese, učestvuje u Programu partnerstva za mir.
Takođe je podvukao da Srbija sprovodi politiku vojne neutralnosti što znači da nema namere da postane članica NATO-a ili bilo kojeg drugog vojnog saveza.
„Iako poštujemo različita mišljenja u regionu, naša vojna neutralnost ne predstavlja prepreku za produbljivanje saradnje sa NATO-om. Vojna neutralnost ne znači izolaciju ili samozadovoljnost, u današnjem svetu takav izolacionizam je prevaziđena opcija“, naglasio je Dačić.
Takođe je rekao da neutralnost ne znači ćutanje i nereagovanje na kršenja međunarodnog prava i zajedničkih vrednosti, kao što je prethodno kazao američki ambasador Kajl Skat.
Dačić je ukazao da to najbolje dokazuje primer članstva Kosova u Unesku.
„Švajcarska, koja je neutralna zemlja, glasala je za članstvo Kosova, a Mongolija, koja pretenduje da bude neutralna, bila je uzdržana i opravdala je to politikom neutralnosti, što sa našeg aspekta nije neutralnost“, naveo je on.
Dačić je naglasio da moraju da se gledaju svi slučajevi, jer ako gledamo na uticaj Rusije u regionu, kako kažu američki zvaničnici, kao destabilizujući, „ne bih rekao da je prethodio stabilizujući uticaj zapadnih zemalja“.
„Govori se o prekrajanju granica koje navodno Rusija hoće, a zaboravlja se da su pre toga prekrojene granice Srbije. Veoma je teško u svemu tome ne govoriti o interesima velikih sila na našem prostoru“, objasnio je on.
Kazao je da ne pretenduje da su mišljenja Srbije najispravnija na svetu, ali bez najveće zemlje i naroda u regionu nema stabilnosti i mira.
Istakao je da treba razgovarati, jer sve dok se interesi ne definišu i ne nađe najmanji zajednički imenitelj postojaće ozbiljan problem o svim temama.
Ukazao je da je i problem što u Srbiji, SAD i drugim zemljama pripreme za sastanke pišu isti ljudi koji su to radili i pre tri decenije koji možda nisu ni čuli da su promenjeni uslovi u regionu, kao i stavovi određenih zemalja.
