„Gde su ovi parlamentarci bili poslednjih dvadeset pet godina? Ili su evropski političari tek nedavno saznali da veći deo ruskojezičnog stanovništva nema prava da glasa na parlamentarnim izborima i da je na lokalnim izborima povređen princip proporcionalne zastupljenosti kada su u pitanju Rusi. Estonci imaju prednost kada je reč o zapošljavanju, dok neestonci, čak i ako dobijaju posao, primaju 20-30 posto manju platu“, pita Klenski.
On u izjavi za Sputnjik upozorava da su Rusi diskriminisani i u obrazovnom sistemu Estonije, ali i pošto završe školovanje:
„Čak i Rusi koji znaju estonski imaju manje mogućnosti za napredovanje u karijeri nego Estonci. Vrlo je indikativan primer taksista u gradu Narvi, koji su nekoliko puta kažnjeni zbog nepoznavanja estonskog jezika, i to u gradu u kojem Estonci čine tri odsto stanovništva. Odlično se sećam da kad sam bio u jednoj od zemalja EU, taksista, poreklom iz Srbije, govorio je isključivo srpski, ali nikome nije padalo na pamet da ga kazni zbog jezika“, navodi Klenski.
Evropa je, podseća naš sagovornik, više puta upozoravala Estoniju, ali to su samo preporuke koje zvanični Talin ignoriše.
„Sa druge strane, svedoci smo vesternizacije ruskojezičnog stanovništva. Uz pomoć zapadnih ambasada, Rusi sve češće postaju — rusofobi, koji su spremni da brane Estoniju od napada. Od čijeg napada? Svi znaju ko je pretnja broj 1 za NATO, pa dakle i za Estoniju“, konstatuje Klenski.
Estonija se, kako kaže, potrudila i da u zemlji sprovede „političko čišćenje“.
„Nema nijedne samostalne političke snage, koja bi zastupala interese ruskog stanovništva, nema ruske štampe, i glas ruskojezičnog stanovništva se ne čuje, on se cenzuriše u skladu sa principima etnokratije, mada trećinu stanovništva zemlje i dalje čine neestonci, a većina od njih su Rusi“, ističe Klenski.
Problem „negrađana“
Statistika pokazuje da je od osamostaljenja Estonije Rusa sve manje. Prema popisu iz 1989. Rusi su činili 30,3 odsto stanovništva u Estoniji, pri čemu ih je u glavnom gradu Talinu bilo 41 odsto, a u Narvi čak 85,9 odsto. Danas u Estoniji živi nešto više od 320.000 Rusa, ili oko 24 odsto.
Međutim, situaciju u Estoniji dodatno komplikuje postojanje još jedne kategorije stanovništva — negrađana, ili apatrida. Problem nastaje onog trenutka kad Estonija, zajedno sa Letonijom, za razliku od bivših sovjetskih republika, odbija da realizuje tzv. „nultu varijantu“ nakon raspada SSSR — da građanstvo automatski dobiju svi stanovnici na njenoj teritoriji.
Već u martu 1992. godine u Estoniji je stupio na snagu zakon o državljanstvu čija je posledica bila da je oko trećine stanovnika zemlje izgubilo biračka prava, a Parlament izabran te godine je tako postao sto odsto estonski.
Sledeće godine zakonski je uvedena obaveza za poznavanje estonskog jezika kao uslov za dobijanje državljanstva, dok novi zakon o državljanstvu usvojen 1995. ide korak dalje, pa pored znanja estonskog, za dobijanje državljanstva predviđa poznavanje Ustava i zakona Estonije.
Iako je procenat lica bez državljanstva od 2000. do 2011. prepolovljen — sa 12,4 na 6,5 odsto, taj problem i dalje ostaje otvoren. Na negrađane Estonije odnosi se niz ograničenja: osim što nemaju pravo da biraju niti da budu birani ni za Parlament Estonije, ni za Evropski parlament, oni ne mogu da glasaju ni na lokalnim izborima. Za njih je uz to zatvoren i pristup brojnim profesijama. Spisak je poduži: ne mogu da služe u policiji, carini, tužilaštvima, sudovima, niti mogu da budu notari, sudski izvršioci, sudski prevodioci, advokati…
Takođe, samo estonski državljani mogu slobodno da raspolažu svojom imovinom i da budu punopravni subjekti privatizacije, dok lica bez estonskog državljanstva ne mogu u njima da učestvuju.
Svoj doprinos rešavanju problema apatrida u međuvremenu pokušali su da daju i Rusija i EU. Tako je juna 2008. tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao ukaz kojim su lica bez državljanstva iz Estonije mogla da uđu u Rusiju bez viza, dok je decembra 2006. godine Savet EU doneo odluku o bezviznom režimu za estonske apatride u svim zemljama EU, osim Britanije i Irske. Odluka se nije odnosila na građane Rusije koji žive u Estoniji.
