O referendumu na Kosovu i Metohiji Albanci nisu govorili više od dvadeset godina. Hašim Tači, predsednik privremenih kosovskih institucija, sada je tu priču izvukao iz naftalina.
Iako referendum nije bio tema ni pred važnijim pitanjima, kao što su Ahtisarijev plan ili jednostrano proglašenje nezavisnosti iz 2008. godine, Tači je priču o referendumu potegao u trenutku kada je najavio „konačan sporazum između Srbije i Kosova“.
Takođe, Tači je najavio i formiranje „sveobuhvatnog tima“ za pregovore sa Beogradom, u kojem bi trebalo da budu sve političke opcije kosovskih Albanaca, predstavnici verskih zajednica i civilnog društva.
Kako je rekao u intervjuu za kosovski javni servis RTK, on ima i viziju kako bi taj sporazum trebalo da izgleda. On treba, kaže Tači, da otvori sigurnu perspektivu Kosova u okviru UN, EU i NATO-a.
Kako Sputnjik saznaje iz izvora bliskih Hašimu Tačiju, on je čak smislio i referendumsko pitanje koje bi postavio građanima nepriznatog Kosova. Ono bi glasilo: „Da li prihvatate sporazum postignut sa Srbijom?“.
Sve što Tači u ovom trenutku radi pokušaj je da opstane na političkoj sceni Kosova, da njegova stranka formira vladu, da ne uđe u rizik novih izbora, smatra direktor Radio Beograda i dobar poznavalac prilika na KiM Milivoje Mihailović.
„To je još jedna priča koju on sada forsira u kosovskoj i evropskoj javnosti, da želi finalni sporazum, da želi da uključi sve moguće političke strukture na Kosovu u izradu tog finalnog sporazuma i da na kraju želi referendum o tome. To je priča koju ljudi vole da čuju, to je priča koju Zapad voli da čuje, ona sugeriše zaključak da smo blizu rešenja kosovskog problema, a u stvari jedinu korist od te priče ima samo Hašim Tači, ukoliko bude opstao na političkoj sceni“, objašnjava Mihailović.
Suštinski, nastavlja Mihailović, Tačijeva poruka je da Albanci neće prihvatiti ništa što u Briselu bude dogovoreno, osim priznavanja nezavisnosti Kosova.
„Kada se Tačijeve reči i zahtev za referendumom prevede na normalan politički jezik, onda je to to — Albanci neće prihvatiti ništa. On sve vreme igra ’briselsku igru‘ koja mu pomaže da ostane na vlasti. Kada nema nikakve koristi od toga, on bojkotuje svaki zaključak i svaki dogovor iz Brisela i to mu je dosta godina unazad uspevalo. Priča o referendumu je prazna priča, priča o konačnom sporazumu je prazna priča jer nismo daleko odmakli od samog početka dijaloga, ni ono što je dogovoreno nije implementirano. Ne mislim da njegova priča ima neku drugu vrednost sem dnevnopolitičke upotrebe“, kaže Mihailović.
Amerika je od početka bila uključena u briselski dijalog, ističe Mihailović.
„Setite se da, i kada je Borko Stefanović vodio ekipu Beograda, tada su i kosovska i beogradska ekipa, pre razgovora sa evropskim posrednikom razgovarale sa čovekom iz američkih vlasti. Amerika je zainteresovana za to, oni su vojno prisutni na Kosovu, američko prisustvo među kosovskim Albancima je snažno i sve vreme su uključeni, na ovaj ili onaj način. Nekada kao savetnici kosovskog tima, nekada kao firma koja pritiska jednu, drugu, pa i treću, evropsku, stranu u kojem smeru će se dijalog odvijati“, objašnjava Mihailović.
Vrlo je moguće da će se Amerika sada direktno uključiti u dijalog, mada je, kaže Mihailović, za tako nešto potreban i pristanak srpske strane, ali i pristanak Brisela.
„Što se Srbije tiče, mislim da nikome ne bi smetalo da se Amerika uključi, jer američki pritisak i američka važnost na Kosovu su veliki. Niko u kosovskom parlamentu ili vladi ne donosi nikakvu odluku ukoliko se pre toga ne dogovori sa američkim ambasadorom u Prištini“, zaključuje Mihailović.
