Mada Severna Koreja ne blefira, jutrošnje lansiranje balističkog projektila koji je preleteo preko teritorije Japana i završio u Tihom okeanu neće eskalirati u vojnu opciju rešavanja tamošnje krize. Baš zato što ne blefira. Tako misle sagovornici Sputnjika.
Severna Koreja jutros rano po lokalnom vremenu ispalila je raketu koja je, po procenama Japana, za 14 minuta preletela 2.700 kilometara pre nego što je pala u okean. Prvi put otkako je krenuo severnokrejski program lansiranja raketa, projektil je prešao preko teritorije druge države.
Vlada Japana je ocenila da je reč o slučaju bez presedana, koji je ozbiljna i teška pretnja po naciju i najavila da će oštro reagovati. Blisko će, kako je navedeno, sarađivati sa SAD, Južnom Korejom i drugim zainteresovanim zemljama kako bi se blagovremeno dao odgovarajući odgovor.
Pentagon je potvrdio da je Severna Koreja ispalila raketu koja je preletela Japan, ali i naglasio da ona nije predstavljala pretnju po Severnu Ameriku.
Odmah su se oglasili i ostali zainteresovani i bitni faktori međunarodne zajednice, od Seula do Pekinga i Moskve, a Japan, SAD i Južna Koreja zatražili su sazivanje Saveta bezbednosti UN.
Do sada je, kada je Severna Koreja u pitanju, u vazduhu uvek ostajalo pitanje bez odgovora: ima li Pjongjang interkontinentalne rakete. Danas se, nema sumnje, makar potvrdilo da na njima ozbiljno radi.
Na šta ukazuje nova situacija i kako ona može da eskalira? Spoljnopolitički komentator, jedan od malobrojnih sa ovih prostora koji je imao priliku da poseti Severnu Koreju, Siniša Ljepojević, za Sputnjik kaže da je suštinska izmena u tome što je Severna Koreja pokazala da ima projektile kojima može ozbiljno da zapreti.
„Dosad se uglavnom, pored optužbi na račun Pjongjanga, govorilo da on nema te kapacitete i da je to više za unutrašnju upotrebu. Ovo je sada suštinska promena i znači da Severna Koreja ima taj kapacitet. To je posebno važno u svetlu planova Amerike da dodatnu, mnogo ozbiljniju vojnu tehniku instalira u Južnoj Koreji, a delimično i u Japanu. Prema tome, ovo je sada poruka da Severna Koreja ima kapacitet“, kaže Ljepojević.
To su, sudeći po reakcijama, odmah primili k znanju oni kojima je poruka i bila namenjena.
Tako su odmah nakon lansiranja vlasti u Seulu izjavile da Sjedinjene Američke Države razmišljaju da svoje „strateške“ odbrambene tehnike rasporede po Južnoj Koreji.
Južnokorejska i američka vojska su se dogovorile da preduzmu hitne mere zbog najnovijeg poteza Pjongjanga, kako bi spremile različite mogućnosti odgovora, uključujući i vojnu akciju, javili su lokalni mediji. Agencija „Jonhap“ saopštila je da je sporazum postignut tokom telefonskog razgovora generala Džozefa Danforda, predsedavajućeg Združenih načelnika štabova SAD i njegovog južnokorejskog kolege generala Džeong Kjeong Dua.
Oglasio se i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ukazavši da je Moskva posvećena svim rezolucijama Saveta bezbednosti UN, pa insistira da ih i ruski severnokorejski sused u potpunosti poštuje.
Na pitanje kako će se situacija dalje odvijati, Ljepojević je mišljenja da je pregovarački proces neminovan, kao i ustupci.
„Da li će Amerika da odustane od novih instalacija u Južnoj Koreji i da li će Severna Koreja da uradi slično, to ćemo da vidimo, ali mora da se zna da Severna Koreja u osnovi, politički gledano, nije sama. Tu postoje zemlje koje bi podržale Severnu Koreju u pregovaračkom procesu“, napominje ovaj spoljnopolitički komentator. Uprkos tome što podržava sankcije UN prema Pjongjangu, Kina je, smatra on, garancija da Severna Koreja neće ostati sama.
Po oceni Ljepojevića, upravo je kineski pristup rešavanju ovog sukoba po sistemu „ustupak za ustupak“, najverovatniji put.
„To će ići vrlo sporo, jer Amerikanci neće tako lako da popuste kada je reč o Južnoj Koreji. Ja mislim da će dosta toga biti mnogo jasnije posle posete predsednika Južne Koreje Moskvi. Tu će biti mnogo jasnije ko na koga može da računa i šta je na kraju čiji interes. Naravno, Južna Koreja je praktično američka kolonija i njen manevarski prostor je vrlo mali. U svakom slučaju, ništa brzo ne bi trebalo očekivati“, ocenio je on.
Na pitanje kako shvatiti prvu reakciju Amerike koja je umesto očekivane oštre osude novog lansiranja balističkog projektila Severne Koreje, ocenila da on nije bio uperen na SAD, Ljepojević kaže da je to dobar znak.
„Mada je američka politička scena u velikom haosu i uvek prve reakcije treba uzimati sa rezervom, to je, u svakom slučaju, dobar znak jer SAD pokušavaju da smire situaciju. I u tom smislu je Severna Koreja bila u pravu“, ističe on.
Apsolutno je tačno da Severna Koreja ne blefira i suštinska promena posle ovog projektila je da Pjongjang ima kapacitete te vrste i da ima nameru da ih koristi ukoliko bude ugrožena, zaključio je Ljepojević za Sputnjik.
I profesor južnokorejskog Univerziteta Kukmin u Seulu Andrej Lanjkov smatra da je posle svega jasno da SAD neće preduzimati bilo kakvu vojnu akciju.
On ne spori da nikome nije prijatno kada mu rakete koje lansira potencijalno neprijateljska država lete iznad teritorije, ali ipak, smatra, nema nikakve neposredne ratne opasnosti.
To što su lansirali raketu, više je poruka Japancima i Amerikancima: evo, ako poželimo, mi možemo to da izvedemo, smatra Lanjkov.
„Sada je pak jasno da Amerikanci neće preduzimati bilo kakve vojne mere, jer bi u slučaju konflikta, Severna Koreja momentalno udarila na ciljeve u Seulu, a to bi izazvalo veliki konflikt u Aziji. Taj rat ne bi bio ni kratak ni lak, već ozbiljan kopneni sukob, koji sada nikome nije potreban“, ocena je profesora južnokorejskog univerziteta.
To, kaže Lanjkov, shvataju u Vašingtonu, a Pjongjangu je jasno da to Vašington razume.
„Zato će Severna Koreja i dalje povremeno lansirati rakete kako bi držala protivnika u stanju napetosti, ali i kako bi u praksi proveravala stanje domaće vojne tehnologije“, navodi on za Sputnjik.
