Samo nekoliko sati nakon što je Demokratski front uputio javni poziv opoziciji i civilnom sektoru u Crnoj Gori na dogovor oko „zajedničkog djelovanja u cilju stvaranja uslova za sveopšte slobodne i fer izbore“ u toj zemlji, stigle su i prve reakcije iz opozicije, i to SDP-a Ranka Krivokapića, iz kojeg je saopšteno da između DF-a i te partije „nije moguća programska saradnja“.
Reklo bi se, ništa novo i neočekivano, s obzirom da Demokratski front već godinama poziva „građansku opoziciju“ na različite oblike zajedničkog nastupa koji do danas nisu naišli na pozitivan odgovor, dok, sa druge strane, već postoji iskustvo sjedenja ostatka opozicije za istim stolom sa Milom Đukanovićem tokom pregovora o „Vladi izbornog povjerenja“, pa se nameće zaključak da je, za sada, za njih prihvatljiviji partner — vlast.
Uz to, spekuliše se da građanska opozicija ne vrši nikakav pritisak na režim u Crnoj Gori, dok sa druge strane aktivno čeka političku ponudu premijera Markovića.
Sve ovo dovodi do sumnje da su možda tačne glasine da je na sastanku „građanske opozicije“ sa potpredsjednikom SAD Majkom Pensom rivalima vlasti objašnjeno da ne smiju imati nikakve veze sa Rusijom ako žele potporu američke administracije, što su neki, izgleda, bukvalno shvatili.
Politički analitičar Dragan Rosandić za Sputnik kaže da nije iznenađen činjenicom da Krivokapićev SDP nije prihvatio ponudu DF-a, dovodeći u pitanje i sami opozicioni karakter te političke grupacije.
„SDP i nije baš neka opozicija. Oni su 20 godina bili u koaliciji sa DPS-om i na vlasti, tako da se tu ne može govoriti o nekoj ozbiljnoj opoziciji, a ideološki su prilično različiti, tako da se na SDP ne treba oslanjati. Sa druge strane, poznato je da je već neko podijelio opoziciju na takozvanu „građansku“ i Demokratski front, koji tu onda dođe kao nekakva „seljačka“, ili „narodna“ opozicija i onda postoji svađa među njima. Tako da se bojim da je teško sastaviti kompletnu opoziciju, ne samo kada je u pitanju SDP, nego možda i neke opozicione stranke slične profilisanosti poput SDP-a“, smatra Rosandić.
Kad je u pitanju sam termin „građanska opozicija“, naš sagovornik smatra da je ta kovanica najvjerovatnije nastala pod uticajem stranog faktora.
„Ne znam ko je izvršio tu podjelu. Da li je do nje došlo pod uticajem stranog faktora, ili ju je lansirao neko iz same „građanske opozicije“ od ljudi koji idu na konsultacije u strane ambasade, prije svega u američku. A sve je urađeno sa nadom da će međunarodna baciti oko i na njih i možda ih podržati u jednom trenutku. Iako to godinama traje, pa se baš i ne dešava“, naglašava Rosandić.
Komentarišući konstataciju koja se mogla čuti iz DF-a da se pokazalo da „građanska opozicija“ u Crnoj Gori nema potrebnu podršku inostranog faktora, Rosandić smatra da ima istine u jednom takvom razmišljanju.
„Ako posmatramo epilog i dalje su opozicija decenijama, što znači da ima istine u takvoj definiciji. Mnogi se od njih nadaju da su neka rezerva na koju međunarodna zajednica igra, i da će u jednom trenutku, kada Đukanović oposli sve poslove koji se od njega traže, a bogami, mnogo je posla i oposlio, možda neko njima predati vlast. Mada mislim da ova računica nije bogzna najbolja, makar gledajući kako se to dosad dešavalo. Kada ste u nečijoj milosti ili mislite da jeste, onda je i pitanje koliko će vam građani dati povjerenje u nekom trenutku“, zaključuje Rosandić.
