Zvanična Podgorica poslala je grupu vojnika da učestvuje na paradi povodom 26 godina ukrajinske nezavisnosti u Kijevu, što je neobično u kontekstu činjenice da mnoge druge, starije članice NATO-a to nisu učinile.
Sve u vezi sa Crnom Gorom i NATO-om liči na komediju, kaže Slobodan Reljić.
„Liči na jedan tragikomičan događaj koji, naravno, ima neke svoje poruke i posledice, a one se odnose na Rusiju. Crna Gora je sve dalje od Rusije, i drugo, ona je sve dalje od Srbije. Raspoloženje naroda u Crnoj Gori je protiv svega što se radi, ali tamo se raspoloženje naroda odavno ne uzima u obzir. To prolazi, ali ona nije jedina zemlja gde to prolazi“, kaže Reljić.
Standardi za učlanjenje u NATO podrazumevaju da država-kandidat mora da ispunjava određene uslove kao što su pravna država, borba protiv korupcije, vladavina prava… Crna Gora je zemlja koja nema opoziciju u parlamentu, jer opozicija bojkotuje rad parlamenta. U takvom stanju Crna Gora primljena je u punopravno članstvo NATO-a.
NATO odavno ne drži do svojih standarda, kaže Reljić.
„Ovo je vreme velikog raspada svih institucija, pa i onih za koje smo nekada mislili da su najozbiljnije. To se sad sve urušava i prilagođava se jednom stanju, koje je inače opšte stanje u svetu. Crna Gora ima samo jednu ulogu u dugom periodu. Jedan je da se ometa izlaz Srbije na more i da se rastače srpski nacionalni korpus, i drugo, da usput služi kao neka vrsta `zafrkavanja` Rusije“, kaže Reljić.
Crna Gora je posle proglašenja nezavisnosti 2006. nastala kao antidržava Srbiji, kaže Aleksandar Raković. Državnost Crne Gore posle 2006, kaže Raković, nema ništa zajedničko sa Crnom Gorom iz prošlih vremena.
„Ta država je bila srpska nacionalna država. Imala je srpsku nacionalnu ideologiju, srpsku zastavu, srpsku himnu, srpski novac perper, ujediniteljsku ideju srpskog naroda. Ovo je potpuno nova tvorevina. Ova država nema baš ni jedan jedini zajednički osnov sa prethodnom Crnom Gorom. Crnom Gorom Petrovića kao kraljevinom ili prethodnom kneževinom ili teokratskom Crnom Gorom“, objašnjava Raković.
Prva odluka crnogorskih vlasti, kao punopravnih članova NATO-a, jeste otkaz jednom broju crnogorskih vojnika koji imaju dvojno državljanstvo, srpsko i crnogorsko. Ova grupa, uz podršku svog sindikata, najavila je protest na ulicama Podgorice. Da će crnogorska vlast dati otkaz vojnicima srpske nacionalnosti, moglo se očekivati, kaže Raković.
„Tamo se progoni sve istorijsko što je bilo vezano za Crnu Goru, i samim tim na red dolazi i vojska Crne Gore, odnosno Srbi koji su njeni pripadnici. Oni su otkaze dobili jer se smatraju nepouzdanim. Bilo je govorkanja da će i ranije vojska i policija biti pročišćeni od srpskih kadrova i onih za koje se zna da su Srbi, makar se izjašnjavali kao Crnogorci“, kaže Raković.
Raković Crnu Goru upoređuje sa Sicilijom iz Drugog svetskog rata, kada su Amerikanci sicilijanskoj mafiji obećali nezavisnu državu. Cilj Amerikanaca je, kaže Raković, bio stvaranje antidržave Italiji jer nije se znalo ko će u budućnosti vladati Italijom, fašisti ili komunisti.