Barem vas tako posmatra Evropska unija, a sada je taj stav i zvaničan. Evropska komisija je priznala da se u Istočnu Evropu šalju daleko nekvalitetnija hrana i proizvodi od onih koji se prave za Zapadnu Evropu.
Da u suhomesnatim proizvodima ima manje mesa i više aditiva, iako je cena gotovo ista, na Zapadu nekada i niža, a da prašak za veš i čokolada u Istočnoj Evropi jesu slabijeg kvaliteta potvrdila su brojna nacionalna istraživanja, a konačno je isto priznala i Evropska komisija.
Eto, bez obzira što su neke zemlje Istočne Evrope članice Evropske unije, to ne sprečava Zapadnu Evropu da ih i dalje gleda kao građane drugog reda. Još ranije se tom problematikom bavila i susedna Hrvatska:
„Razlike u kvalitetu proizvoda za zapadno i istočno tržište Evropske unije već su utvrđene u Mađarskoj i Češkoj. Mađarsko istraživanje pokazalo je da je mađarska verzija napolitanki ’Maner‘ manje hrskava, te da se ’Nutela‘ iz njihovih prodavnica teže maže od one iz austrijskih. Razlike se, između ostalih odnose na manju količinu mesa, veći udeo masti, više umetnutih zaslađivača i konzervansa.“
Ali kako je moguće da takve stvari prolaze?
„Radi se o moćnim korporacijama koje su na tržištu dugo i plasiraju svoje proizvode i dobro ih prodaju, bez obzira na to jesu li oni malo lošiji, malo skuplji.“
Ali dobro, sad kad se Evropska komisija suočila sa tom užasnom praksom, konačno ta praksa može da se ukine pomoću adekvatnih propisa.
Žan Klod Junker, međutim, kaže da u ovom trenutku zbog toga nije potrebno donositi nove propise.
A, znači, Istok ostaje korpa za otpatke. Šta na to kaže premijer Slovačke?
„Za mene je najvažnije što Evropska komisija i njen predsednik priznaju da problem postoji.“
Ne, druže, najvažnije je da se problem reši. Kako se uopšte pravdaju te multinacionalne kompanije?
Brane se da je za lošiji kvalitet njihovih proizvoda u postkomunističkim članicama Evropske unije, u stvari, kriv lokalni ukus potrošača.
Pa da, zašto se bunimo, kad mi „volimo njihove otpatke“! Navikli se na đubre, pa da nas ne kvare njihovim kvalitetom, je l‘?
Čehe je, tako, nasmejalo objašnjenje za drugačiji sastav praška za veš u kojem se navodi da Česi prave drugačije mrlje i da im nije potreban tako dobar deterdžent kao Nemcima.
Kakva gebelsovska logika!? Pa normalno da drugačije mrlje prave, kad im servirate lošu hranu u kojoj jedva da ima hrane.
Prema sličnim navodima, građani Istočne Evrope naprosto vole manje lešnika u svojim kremovima.
Pa kad, recimo, taj lešnik krem bez lešnika padne na odeću, ostavlja lošiju mrlju koju samo lošiji deterdžent može da skine. Loš deterdžent za loše mrlje od loše hrane za loše ljude — to je logika koja vodi ka segregaciji, a da ne pominjemo uticaj na zdravlje miliona ljudi.
I, naravno, kad se tom logikom vode po pitanju istočnoevropskih zemalja koje su članice Evropske unije, kakvi li tek proizvodi stižu nama u Srbiju, koji nismo u Uniji.
Međutim, za celu tu situaciju imam rešenje koje će možda da zvuči previše dobro da bi bilo istinito, ali ponekad su najjednostavnija rešenja najefektivnija. Rešenje je — kupuj domaće!
