„Od tog spiska proizvoda koji su oni nabrojali, ima širi spisak koji stiže u Srbiju. Srbija je za razliku od njih deponija. Imamo većih i ozbiljnijih problema“, kaže Papović za RTS.
On je dodao da su isti proizvodi, ista ambalaža, ali da je različit kvalitet za zemlje zapadne Evrope i za zemlje Trećeg sveta. Za zemlje Trećeg sveta roba se proizvodi u pogonima u Češkoj, Poljskoj.
„Kada pogledate deklaraciju, mislite da je roba iz tih fabrika ista, ali nije. Kada vidite na deklaraciji uputstvo samo na srpskom, makedonskom, crnogorskom, onda znajte da je roba za treće zemlje. Kada imate deklaraciju na nemačkom, španskom znate da je proizvedeno u matičnoj firmi“, pojasnio je on.
Upitan ko kod nas kontroliše proizvode koji stižu iz EU, on je rekao da je prepušteno da jedna ili dve osobe odlučuju o tome.
„Ne mogu jedna ili dve osobe da odlučuje šta je za nas najbolje. Veliki je pritisak uvozničkog lobija“, pojasnio je on.
Problem predstavlja i to što Srbija nema referentnu laboratoriju, te je Nacionalna organizacija potrošača proizvode iz Srbije na testiranje slala u inostranstvo.
Pročitajte još:
