Sudeći prema predlogu budžeta SAD za 2018, koji je sačinila administracija Donalda Trampa, Stejt department će ostati kraći za 336 miliona dolara za finansiranje država Istočne Evrope, među kojima su i balkanske.
„Uprkos turneji potpredsednika Majka Pensa po eks-komunističkom regionu, kojom je trebalo da se učvrsti podrška u borbi protiv ’širokog spektra‘ ruske agresije, Bela kuća je zatražila velike rezove u finansiranju saveznika“, ocenila je agencija „Blumberg“.
Najdrastičniji rez doživela je Bugarska, sa skoro 80 odsto manje sredstava u odnosu na prošlu godinu, a slede Gruzija, Estonija, Litvanija, Letonija, Srbija, Crna Gora i Ukrajina.
Rezanje „sredstava za razvoj demokratije i vladavine prava, za podršku ekonomskom razvoju i borbi protiv korupcije“…za Srbiju bi, prema računici Blumberga, značilo umanjenje od skoro 45 odsto sadašnjih. To, praktično, znači da će i projekti i delovanje nekih NVO koje plaćaju Amerikanci biti svedeno na manju meru.
Kakvu poruku šalje Trampov predlog budžeta, pogotovo u svetlu činjnice da je uz smanjenje sredstava ministarstvu spoljnih poslova za „promociju demokratije“ u Istočnoj Evropi, zatraženo više novca za troškove Ministarstva odbrane?
Sagovrnici Sputnjika, analitičar Instituta za savremenu istoriju, Aleksandar Raković i istoričar Saša Adamović, vrsni poznavaoci američke političke scene, slažu se da je prelog Bele kuće potpuno u skladu sa Trampovim opredeljenjem promovisanim tokom predizborne kampanje — „Amerika na prvom mestu“.
Trampova odluka da smanji sredstva Stejt departmentu za zemlje Istočne Evrope i Evoazije je, smatra Adamović, zapravo dobra vest.
„Smanjenje budžeta je u skladu sa Trampovom idejom ’Amerika na prvom mestu‘, odnosno prvo zaštita američkih interesa, umesto takozvane promocije demokratije“, kaže on.
On je podsetio da je Tramp tokom kampanje najavio da se SAD više neće baviti menjanjem režima u svetu, a šef diplomatije Reks Tilerson sada ima zadatak da napravi veliko spremanje u Stejt departmentu, koji je u poslednjih 25 godina postao stecište diplomata koji su zastupali takozvani američki intervencionizam po belom svetu.
Adamović, zato, smanjenje novca za Stejt department vidi kao Trampovu želju da ministarstvo spoljnih poslova dovede u red i vrati ga osnovnoj ulozi da diplomate predstavljaju SAD u svetu i zastupaju njene interese u drugim državama.
„Uz to, taj novac koji se izdvajao za zemlje Evrope nije korišćen za poboljšanje odnosa SAD i dotičnih zemalja već, videli smo to u velikom broju primera takozvanih obojenih revolucija, išao je u sasvim drugom smeru“, navodi sagovornik Sputnjika, podsećajući na umešanost američkih diplomata na terenu u organizaciju tih dešavanja kojima je dolazilo do promene vlasti.
Sa druge strane, Srbija u Trampovoj odluci o smanjenju para, po Adamovićevom viđenju, ima šansu za afirmaciju svog položaja aktivne neutralnosti.
„Ono što je za nas jako važno, za Srbiju i opštu situaciju na Balkanu je uspostavljanje dobrih odnosa između SAD i Rusije i ako se tu postigne određen balans i dođe do dogovora Trampa i Putina to ja mislim da bi po Srbiju bilo povoljno i omogućilo bi da Srbija zadrži svoj neutralni status“, kaže ovaj poznavalac prilika u SAD.
Adamović napominje da se spoljna politika SAD oblikuje više u Pentagonu nego u Stejt departmentu, pogotovo s obzirom na to da je, kako kaže, Tilerson suočen sa mnogo posla da isuši močvaru Stejt departmenta. Otuda, dodaje on, Trampovu izjavu u kojoj je nedavno Putinu zahvalio što je proterao veliki broj diplomata iz američke ambasade u Moskvi, jer je ionako nameravao da smanji broj zaposlenih, ne treba shvatiti samo kao šalu.
„Trampov glavni spoljnopolitički ideolog je šef Pentagona, general Džejms Matis, i jako je važno pratiti šta on radi. A za njega čak i protivnici kažu da je veoma razuman čovek“, zaključio je Adamović. Podsetio je da je partnerima NATO-a Matis rekao da će svoje probleme sa Rusijom Amerika rešavati isključivo na diplomatski način i podvukao — ni na jedan drugi.
I po mišljenju analitičara Aleksandra Rakovića iz Instituta za savremenu istoriju, Trampova politika je „Amerika na prvom mestu“ i on će gledati da SAD obezbedi više nego što je to ranije bio slučaj. A to će, dodaje on za Sputnjik, značiti manje para ne samo Istočnoj Evropi, nego uopšte u svetu.
To, po njegovom mišljenju, ne znači da će SAD biti manje prisutne u Istočnoj Evropi.
„Njihova geostrategija, pritisci u istočnoj Evropi na Srbiju, na Rusiju, ostaće isti. Ništa se tu neće promeniti“, kaže Raković.
On podseća da je Crna Gora ušla u NATO i da će Makedonija ući po ubrzanoj proceduri i, za razliku od Adamovića, ne misli da to neće ostaviti posledice po Srbiju.
„Onda će Srbija i RS praktično biti potpuno okružene NATO-om. I taj pritisak na naše dve države biće takav da ne znam koliko je izdrživ. A SAD to mogu da rade sa novčanim davanjima i bez njih“, smatra on, dodajući da su SAD krenule dalje na istok, a da će neka nerešena pitanja koja su ostavili u našem regionu rešavati u hodu.
Po njegovom mišljenju, izdvajanje manje para za ovaj deo Evrope može da se tumači i kao posledica toga što su Amerikanci ovde u velikoj meri već završili posao.
„Rusija je sve to vreme bila pasivna, posebno u nekim momentima kada nije morala da bude“, smatra Raković i zaključuje da Tramp sada želi samo da preraspodeli novac u skladu sa svojom idejom o Americi na prvom mestu, a da će u ovom delu sveta nastaviti istu politiku.
Ostaje, naravno, da se sa sa Trampovim predlogom budžeta za 2018. složi i Kongres koji sa predsednikom SAD do sada nije uvek delio isto mišljenje.
