Agencija piše da je istok Evrope odahnuo nakon uveravanja zvaničnika SAD da region i dalje uživa bezrezervnu podršku Vašingtona, ali da finansijski signali koji stižu ovih dana sa Kapitol hila pričaju potpuno drugačiju priču.
„Uprkos turneji potpredsednika Majka Pensa po eks-komunističkom regionu, kojom je trebalo da se učvrsti podrška u borbi protiv ’širokog spektra‘ ruske agresije, Bela kuća je zatražila velike rezove u finansiranju saveznika“, piše „Blumberg“.
Kako se navodi, predviđena smanjenja u budžetu Stejt departmenta obuhvataju i sredstva za Evropu i Evroaziju, pa je predloženo da se zemljama iz tog dela sveta za 2018. opredeli čak 336 miliona dolara manje u odnosu na ono što je Obamina administracija od Kongresa tražila za 2017. godinu.
Iako nije sigurno da će ovaj predlog proći u Kongresu, „Blumberg“ ističe da „planirani budžet šalje snažnu poruku o Trampovim prioritetima“.
Među zemljama za koje su planirani drastični rezovi u opredeljenim sredstvima za razvoj demokratije i vladavine prava, podršku ekonomskom razvoju i borbi protiv korupcije i ostalom, nalazi se i Srbija, sa više od 40 odsto umanjenja, prensi B92.
Obamina administracija je za tekuću godinu, za Srbiju, zatražila 23,4 miliona dolara za programe unapređenja vojne obuke i edukacije, podršku u borbi protiv narkotika, terorizma i za finansiranje fondova ekonomske podrške zemlji.
Kako piše „Blumberg“, za 2018. godinu je zatraženo skoro 45 odsto manje sredstava.
Najdrastičniji rez doživela je Bugarska, sa skoro 80 odsto manje sredstava u odnosu na prošlu godinu, a slede Gruzija, Estonija, Litvanija, Letonija, Srbija, Crna Gora i Ukrajina, koja doduše ima manje umanjenje nego prošle godine.
Vredi istaći da je Obamina administracija za 2017. godinu opredelila više sredstava za programe u Srbiji nego 2016. godine, i to ravno 40 odsto.
Uporedo sa smanjenjima troškova Stejt departmenta, Bela kuća traži da više sredstava troši Ministarstvo odbrane, a deo bi trebalo da stigne i do istoka Evrope.
U izveštajima se zasad imenuje samo Ukrajina, koja bi trebalo da dobije uvećana sredstva u odnosu na raniji period.
Kako Džonatan Kac iz nemačkog Maršalovog fonda kaže za „Blumberg“, to pokazuje da se SAD „povlače iz pokušaja da očvrsnu demokratiju u regionu“.
„Prethodne administracije su pokušavale da balansiraju odbranu, diplomatiju i razvoj, a predlog ove administracije je van takvog balansa“, kaže Kac.
Podsetimo, nedavno je „Vašington post“ pisao da državni sekretar Reks Tilerson namerava da „preuredi“ Stejt department i da je deo „velikog spremanja“ i promena teksta misije centra američke diplomatije iz kog bi trebalo da se izbaci odrednica „promocija demokratije“.
