Posadivši „budalu“ Donalda Trampa u predsedničku stolicu, Putin ga je „pustio sa povoca“ i u Americi izazvao građanski rat uz aktivno učešće desničara naoružanih do zuba.
Pukovnik KGB-a Vladimir Putin mnogo puta je rekao da je propast Sovjetskog saveza najveća geopolitička katastrofa 20. veka.
Nakon propasti Sovjetskog saveza Amerika je ostala jedina super država — ni Rusija, ni bilo koja druga zemlja nisu mogle da se uporede sa SAD i njihovom neverovatnom vojnom moći. Zbog toga je Putin znao da će, ukoliko ne bude delovao, Amerika vladati svetom još čitav vek.
Međutim, Putin je bio ne samo vešt obaveštajac, nego i majstor džudoa, sporta u kojem slabiji borac koristi snagu i težinu svog protivnika protiv njega samog. Za ruskog predsednika, koji nije visokog rasta, to je bio jedini način da pobeđuje protivnike znatno krupnije od njega, podseća Rozenblum.
Putin je znao da neće uspeti da se suprotstavi SAD u svetu konvencionalnog oružja, zbog čega je stavio ulog na apsolutno drugi metod vođenja rata — sajber oružje.
„Milion ljudi sa noutbucima i smartfonima mogu da nanesu znatno više štete nego milion ljudi sa puškama“, smatra autor teksta.
„U trećem svetskom ratu nema divizija koje u potocima idu Fuldskim koridorom. Za takav rat je NATO bio spreman i Putin bi ga izgubio. Ali Amerika nije bila spremna za sajber rat i upravo je Rusija mogla da ga dobije“, navodi Rozenblum.
U vojnoj istoriji mnogo je primera kako novo oružje potpuno menja tok događaja. Tokom Prvog svetskog rata Britanci i Francuzi bili su apsolutno nespremni za mitraljesku paljbu i bodljikavu žicu. Tokom Drugog svetskog rata nemačka mehanizovana vojska razorila je Poljsku.
„U trećem svetskom ratu Rusi su pobedili Ameriku spremnu za običan rat, pribegavši tihom sajber oružju. Amerikanci nisu imali nikakve šanse“, piše Rozenblum.
Tokom izbora u SAD prošle godine Putin je prvi put primenio taj metod ratovanja, kako bi u Ovalni kabinet posadio „manipulaciji podložnu egocentričnu budalu“. Obrada slavoljubivog Donalda Trampa bila je za Putina dečja igra.
Rusi su priredili tihi „Perl Harbor“ i stekli prednost dobivši prvu bitku bez ijednog metka, naglašava autor.
Kada se Tramp našao u Beloj kući, Kremlj je „pustio sa povoca svoju marionetu“, izazvavši građanski rat u Americi i to tako da ni sam predsednik nije ništa shvatio. To nije bilo previše teško ako se ima u vidu da je u Americi uvek bilo ekstremnih desničara.
„Ipak, do ovog trenutka niko ih nije pretvarao u oružje. Rusi su bili sposobni za to i tako su i postupili“, uveren je analitičar.
Krajnjih desničara nije bilo mnogo, ali svi su oni bili naoružani do zuba. Posle širenja mita o tome kako je Drugi amandman unet u Ustav SAD, kako bi Amerikanci imali pravo da silom svrgnu despotsku vlast do početka, do sada neviđenog krvoprolića ostao je samo jedan sajber korak.
Na internetu su počeli da se pojavljuju bezbrojni tekstovi u kojima se govori o pretnji „istinskim Amerikancima“, o ratu medija protiv izabranog predsednika i, najzad, o pravu ugnjetenog naroda na nasilno svrgavanje despota. Plan je, kako smatra autor, od početka do kraja bio osmišljen u Moskvi.
Nakon nekoliko vešto režiranih „incidenata“, prvo Vašington, a potom i cela zemlja, uleteli su u američku verziju sukoba u somalijskom Mogadišu.
„Naoružani ’ustanici‘ napunili su ulice, red i zakon su pali — zemlja je pobeđena iznutra“, zaključuje Majkl Rozenblum.
„Amerkanci su uništili sami sebe. I tako se završio treći svetski rat“.
