U redovnom godišnjem izveštaju o verskim slobodama u svetu za 2016, uključujući i Hrvatsku, Stejt department pominje bivšeg ministra kulture Zlatka Hasanbegovića i reditelja Jakova Sedlara kao osobe čiji su stavovi o ustaškom režimu izazivali posebne kritike jevrejskih i srpskih verskih zajednica i nevladinih organizacija.
Vašington je u izveštaju objavljenom u utorak kao događaje koji oslikavaju stanje verskih sloboda istakao komemoraciju u logoru smrti „Jasenovac“, koju su bojkotovali jevrejski i srpski čelnici, optužujući tadašnju vladu da umanjuje ustaške zločine.
Američka administracija piše i o maršu 5.000 ljudi na Savet za elektronske medije, koji je suspendovao program televizije Z-1 zbog tok-šoua u kojem je voditelj pozvao gledaoce da se drže dalje od pravoslavne crkve u Zagrebu, jer bi „četnički vikari“ mogli izaći i „zaklati“ nevine prolaznike.
Pominje se i fudbalska utakmica između Hrvatske i Izraela, kada su navijači uzvikivali ustaški pozdrav „Za dom spremni“, kao i sporni dokumentarni film Jakova Sedlara „Jasenovac — Istina“.
Sedlar kaže da je realan broj ubijenih u tom ustaškom logoru između 20.000 i 40.000, dok je Američki muzej Holokausta procenio da se radilo između 77.000 i 99.000 žrtava, stoji u izveštaju i dodaje da su jevrejski predstavnici film osudili, a hvalio ga je ministar kulture Hasanbegović.
Nekoliko nevladinih organizacija, uključujući Centar Simon Vizental (CSV) kritikovao je imenovanje Hasanbegovića za ministra kulture, tvrdeći da je veličao pronacistički ustaški režim i umanjivao zločine iz tog razdoblja, navodi Stejt department.
Službeni Vašington izdvaja i kritiku te organizacije na račun zagrebačkog Županijskog suda, koji je ukinuo osuđujuću presudu kardinalu Alojziju Stepincu zbog saradnje sa ustaškim režimom iz 1946. „Efraim Zurof, direktor jerusalimske kancelarije CSV-a, rekao je da je to ’apsolutno sramotno i užasno, da se radi o pokušaju prekrajanja istorije‘“, stoji u izveštaju.
Stejt department pominje i zabrinutost Srpske pravoslavne crkve zbog rastuće društvene netolerancije i podatka da je u 2016. bilo 20 vandalskih napada da njenu imovinu, pet manje nego godinu dana ranije. Otkrivena su samo dvojica počinilaca protiv kojih je suđenje u toku, piše u izveštaju.
Vašington upozorava i da hrvatska vlada nije rešila nijedan veći zahtev SPC za povratak imovine, uključujući imovinu u Osijeku, Vukovaru i Vinkovcima, kao i zahteve za vraćanjem jevrejske imovine oduzete tokom Drugog svetskog rata.
„Postojeći zakon ne dopušta pojedincima čija je imovina oteta tokom Holokausta da traže odštetu na sudu ako su u međuvremenu promenili državljanstvo. Vlasnike jevrejske imovine to pogađa više od drugih“, navode u Stejt departmentu i pozivaju Zagreb da ubrza rešavanje tog problema.
Tanjug
