Iako je Hrvatska tokom obeležavanja „Oluje“ pokazala neke pozitivne pomake, te na državnoj proslavi u Kninu nije pevao Tompson, nastup čoveka koji glorifikuje ustaštvo nije izostao. On je na koncertu u Slunju svoju pesmu „Čavoglave“ počeo pozivom: „Za dom“, a pedeset hiljada ljudi je egzaltirano uzvratilo: „Spremni!“. Ne čudi što policija tvrdi da nema elemenata za podnošenje krivične prijave, ali se postavlja pitanje zašto Evropska unija, nastala na temelju antifašizma, i dalje ignoriše takve pojave.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović podseća da Hrvatska i Tompson nažalost nisu usamljeni, da se takve stvari dešavaju u mnogim zemljama istočne i srednje Evrope. Revizionizam koji je nastupio uključuje i pojavu raznih postfašističkih ekstremno nacionalističkih partija, kaže Jović.
„Mislim da je početak toga u 1989. godini, koja je označila kraj Hladnog rata, ali je otvorila mogućnost kompletne revizije Drugog svetskog rata. Početak toga je i ujedinjenju Nemačke koje je omogućilo da se istorija Drugog svetskog rata interpretira na drugi način. Ono što je bilo zabranjeno zbog rezultata Drugog svetskog rata, kao jedinstvo Nemačke, sad kad je omogućeno, postavlja se pitanje potpune revizije Drugog svetskog rata. U tome treba tražiti uzrok. Videli smo i obnovu neke vrste nacionalizma u Poljskoj, Mađarskoj, čitav je niz takvih zemalja, čak i u Austriji“, podseća ovaj politikolog.
On dodaje da se Evropska unija trenutno bavi sasvim drugim temama za koje smatra da su mnogo važnije. Treba razmišljati i o činjenici da bez obzira na te trendove, još ni u jednoj zemlji Istočne Evrope na vlasti nemamo tako ekstremne grupe, pa ni u Hrvatskoj, kaže on.
„Nemamo na vlasti nekoga ko bi izrazito otvoreno zagovarao ustašku politiku, koliko god ima retorike koja je dopuštena, ne može se reći da je sadašnja vlast u Hrvatskoj proustaška, to bi bilo previše. Dokle god se to ne dogodi, a do sad se nigde nije desilo da su došli na vlast ekstremno desni elementi, mislim da će Evropska unija to smatrati unutrašnjom stvari i manje-više ostavljati nacionalnim vladama da se s tim nose.
Ali zašto vlasti u Hrvatskoj uopšte dozvoljavaju da se dešavaju stvari koje štete ugledu zemlje, o strahu Srba više niko i ne govori, jer Srbi nisu problem, Srba uglavnom nema? Jović podseća da su prethodne dve godine bile predizborne. Poznato je da je u Hrvatskoj u kampanji veličanje ustaštva legitimna stvar. Ipak, Marko Perković Tomson je posle poznatog folklora u Kninu prošle godine dobio krivičnu prijavu.
Profesor Jović kaže da treba napraviti balans između slobode govora i izražavanja, sa jedne strane, i mogućnosti države da to spreči, sa druge stran. Pitanje je šta uraditi sa svih deset hiljada ljudi koji urlaju otpozdravljajući na ustaški pozdrav „umjetnika“. Da li je sledeći korak da se spreče njegovi nastupi. Profesor Jović kaže da takvo rešenje nije moguće.
„Država ima mehanizme da to zabrani, ali pitanje je političkog oportunizma šta bi to značilo, da li bi to značilo da će morati da zabranjuju utakmice na koje će se oni preseliti da viču ’Za dom spremni‘, a posle toga na ulice. Evidentno je iz izjava predsednice Grabar Kitarović da država pokušava da ignoriše takve stvari kao marginalne i ekstremističke. One ne proizvode, srećom, nikakve konkretne efekte. Niko nije ubijen, ali je povećan broj napada na pojedince, te se oni kažnjavaju.
Sagovornik Sputnjika sa Univerziteta u Zagrebu još jednom dodaje da je ipak najvažnije da u Vladi nema takvog ekstremizma i ističe da je stvar koja najviše zabrinjava činjenica da se na koncertu u Slunju pojavio ministar branitelja.
Inače, nemačka policija uhapsila je upravo 5. avgusta dvojicu kineskih turista zbog poziranja uz zabranjeni pozdrav „Hajl Hitler“ ispred zgrade Rajhstaga. Pušteni su uz kauciju od po 500 evra, a očekuju ih optužbe za „korišćenje simbola zabranjenih organizacija“. Ozbiljne države ne tolerišu čak ni gestikulacije u šaljivom kontekstu avanturista, nema igre sa fašističkim simbolima.
